Agroinfo

Za ovogodišnje podsticaje u biljnoj proizvodnji, koji obuhvataju regres za đubrivo i gorivo, podneto je 267.957 zahteva i treba da bude isplaćeno više od 7,5 milijardi dinara. Do sada je realizovan 263.291 zahtev. Podnošenje zahteva traje do kraja aprila, a poljoprivrednici dobijaju 4.000 din/ha i 1.200 dinara za gorivo. ”Podsticaji se dobijaju na 20 ha i ko obrađuje toliko zemlje, njemu dođe to kao neka vrsta pomoći za naftu i đubrivo, da bi mogli da završe setvu. To, svakako, nije nešto što može da reši sve probleme.

Kada je reč o voćarstvu u Srbiji po brojustabala dominiraju koštičave voćne vrste. Tome su, prema rečima savetodavca za voćarstvo i vinogradarstvo diplomiranog inženjera Dejana Jocića, najviše doprineli izuzetno povoljni prirodni uslovi za njihovo gajenje. U poslednjih desetak godina ukupan broj stabala šljive je neznatno smanjen, dok su primetne i promene sortimenta. Sve češće i više se uzgajaju čačanska lepotica, stenlej i čačanska rodna, dok se rakijske sorte šljiva manje gaje.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Srbiji je za šest godina broj poljoprivrednih gazdinstava pao za 9,9 odsto, dok je poljoprivredna površina povećana za 1,1 odsto. Broj traktora se povećao za 10 odsto, a prosečni nosilac gazdinstva stariji je za dve godine, kažu u Republičkom zavodu za statistiku prilikom predstavljanja prvih rezultata Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava. Ukupno je u Srbiji 569.000 gazdinstava a u odnosu na 2012. godinu broj poljoprivrednih gazdinstava pao je za 10% dok je broj gazdinstava pravnih lica manji za 38 odsto.

U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane, a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata. Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017, organska proizvodnja bila je zastupljena na oko 13.500 ha. ”Površine su jako su male, a u odnosu na 2016.

Republička direkcija za robne rezerve objavila je javni poziv za naturalnu razmenu do 5.445 tona merkantilnog kukuruza za tovnu stoku. Naturalna razmena odnosi se na primarnu poljoprivrednu proizvodnju, registrovana poljoprivredna gazdinstva (fizička i pravna lica, zemljoradničke zadruge i preduzetnike), koji imaju proizvodnju tovnih svinja, odnosno tovne junadi.

U marketima širom zemlje cena prošlogodišnjeg krompira ide do neverovatnih 150 din/kg. I u zemljama poznatim po proizvodnji ovog povrća, kao što su Holandija, Poljska, Nemačka, rod je prošle godine podbacio, čak i do 30%, pa ga gotovo i nema na tamošnjem tržištu, ili je papreno skup. Zato, prvi put u istoriji, Srbija ovih dana uvozi krompir iz Rusije, ali i Belorusije i Litvanije. Da nije tog uvoznog krompira, plaćali bismo ga i po znatno višim cenama. ”Kilogram krompira Rusiji je sada oko 35 dinara, upola jeftinije nego kod nas.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Vlada Srbije odlučila je juče da otpiše dug u iznosu od 90.894.655 dinara poljoprivrednim proizvođačima, koji nisu platili preuzeto mineralno đubrivo. Za otpis duga vlada je ovlastila Republičku direkciju za robne rezerve. Dug će biti otpisan fizičkim licima -nosiocima porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, i to onaj nastao nakon realizacije Uredbe o prodaji mineralnog đubriva.

Republička direkcija za robne rezerve prikuplja pisane ponude za razmenu 10.000 tona merkantilne pšenice za 5.555 tona semenske pšenice u odnosu 1,8 kg merkantilne pšenice za 1 kg semenske pšenice. Merkantilna pšenica koja se daje u razmenu je domaćeg porekla, u rasutom stanju, na paritetu silos ovlašćenog skladištara Direkcije za robne rezerve.