Agroinfo

Nizak vodostaj na Dunavu gotovo da je zaustavio izvoz srpskih žitarica. Isporuke robe kasne više od 90 dana, a stručnjaci smatraju da će se ovaj problem najviše osetiti na smanjenom deviznom prilivu. Tako da ono što se danas proda, do odredišta može da stigne tek sledeće godine. - Svi koji su na Dunavu, ali i na Rajni i Majni, imaju isti problem - objašnjava Vukosav Saković, predsednik Udruženja “Žita Srbije”. - Generalno, rečna i kanalska infrastruktura u Evropi je u lošoj situaciji, za razliku od onih država koje trguju morem i železnicom.

Teško je u selu Gornja Crnuća, pet kilometara od severne industrijske zone Gornjeg Milanovca, naći domaćina kojem divlje svinje nisu ”obrale“ kukuruzišta i njive posejane pšenicom. Kuda, prema štetama poljoprivrednih domaćina i po važećim zakonima, ”idu“ divlje svinje, koje zakoni štite od ubijanja, uz novčane i druge stroge kazne? Zasad, idu nesmetano njivama domaćina, ma kako ih oni štitili neprobojnim ogradama i žičanim električnim ”čobanicama“. Neki poljoprivrednici su organizovali noćne straže naoružani kako ko, a uglavnom petardama.

Pored berbe jabuka na brojnim privatnim plantažama, berači su ovih dana i u voćnjaku Poljoprivredne stručne službe Agrozavod iz Vršca gde se proizvodnja odvija po svim pravilima struke. Očekuju se dobri prinosi, a jedini problem predstavlja izvoz kao i cena ovog voća, koja je iz dana u dan opada. “Ono što muči nas i sve voćare je to što je stao izvoz za Rusiju, što nemamo domaćeg otkupljivača i što cena rapidno iz dana u dan ide dole. Sada se za kilogam jabuka dobija 20 dinara što je za ovu godinu i ovu cenu repromaterijala zaistao.

Vodeći ruski trgovinski lanci Magnit, Diksi i Lenta dogovorili su na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi (World Food Moscow) uvoz hrane iz Srbije. Najviše su zainteresovani za sveže i smrznuto voće i povrće i mesne prerađevine, saopštila je Privredna komora Srbije. Na tom sajmu koji se održava od 17. do 20. septembra svoju ponudu predstavlja 13 srpskih kompanija. WorldFood Moscow je jedan je od vodećih međunarodnih sajmova u oblasti prehrambene industrije na tržištu Rusije i zemalja bivšeg Sovjetskog Saveza.

Uprava za veterinu Ministarstva poljoprivrede obrazovala Regionalni centar za sprečavanje pojave, praćenje kretanja i kontrolu zarazne bolesti afrička kuga svinja za epizootiolško područje Veterinarski specijalistički institut Niš. Kako je saopšteno iz sedišta Nišavskog okruga, pored tog okruga, epizootiolško područje podrazumeva još Pirotski, Jablanički i Pčinjski okrug. Regionalni centar obrazovan je u skladu sa trenutnom epizootiološkom situacijom, a usled neposredne opasnosti od pojave ove bolesti.

U opštini Knić postavljenje su dve agrometeorološke stanice, koje su na raspolaganju za oko 4.000 poljoprivrednika u ovom kraju za sve bitne meteorološke podatke i preporučene mere zaštite koje treba primeniti na njivama. Prema rečima Nebojše Arsenijevića, koordinatora Kancelarije za poljoprivredu u opštini Knić, stanice su dobijene od PSS “Kragujevac”, koja je u okviru svog projekta nabavila 15 agrometeoroloških stanica za Šumadijski region. Podaci će SMS porukom stizati do proizvođača koji su umreženi u sistem.

Najvažnije iz protekle nedelje:

• pad prometa

Javno Komunalno preduzeće “Pijaca” Kraljevo, kao organizator, biće domaćin prvog Sajma poljoprivrede u Kraljevu. Poljoprivredni sajam, koji će se održati od 27. do 29. septembra, pod pokroviteljstvom grada Kraljevo, okupiće solidan broj kompanija izlagača, ali i stručne javnosti. Kako naglašava Srećko Jovanić, upravnik JKP “Pijaca” Kraljevo, izlagači će biti iz cele Srbije. Pošto je ovo prvi put da se takav događaj dešava u ovom ambijentu, organizatori su veoma zadovoljni interesovanjem. Sajam traje tri dana, a svaki dan je po koncepciji drugačiji.

Od ukupnog broja domaćih životinja koje se gaje na teritoriji Srbije, svega pet odsto je osigurano polisom osiguranja. To je dvostruko manje od biljne proizvodnje koja je pokrivena sa 10 do 12%, izjavio je direktor glavne filijale Dunav osiguranja u Kragujevcu Miloš Milosavljević. Obzirom da je stočarska proizvodnja zahtevna i traži ozbiljne investicije, i gubici mogu biti veliki, jer se životinje često povrede, razbole, a u nagorem slučaju uginu, objašnjava on.

U Negotinskoj Krajini na Rogljevačkim pivnicama počela je berba grožđa. Rodilo je dobro i biće dobrog vina, ali i dalje nedovoljno da se podmiri tražnja na domaćem i stranom tržištu. Zato u tom kraju obnavljaju vinogorja i ulažu u nove zasade. Cilj im je da za koju godinu proizvodnju prošire na 3.000 hektara. U opštinskom budžetu za poljoprivredu ima 27 miliona dinara, a prioritet su novi zasadi vinove loze, naročito autohtonih sorti, prokupac, bagrina, crna tamjanika i začinak.