Agroinfo

Cena svežeg krastavca na kvantaškim pijacama na jugu Srbije, prošle nedelje bila je najniža u poslednjih deset godina – iznosila je sedamdeset do osamdeset dinara za kilogram. Pored domaćeg, na ovim pijacama se mogu videti prepuni kamioni uvoznog povrća.

Uprkos činjenici da je u Srbiji u 2015. godini proizvedeno 79.000 tona maline (prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline), na površinama od oko 20. 000 hektara, samo mali deo te proizvodnje čini malina gajena po principima organske poljoprivrede.

Suša ugrožava razvoj pšenice u Srbiji kojoj je u sadašnjoj fazi razvoja potrebna vlaga da bi formirala cvet i broj zrna, pa se ne mogu očekivati rekordni prinosi, rekao je naučni savetnik za strna žita u novosadskom Institutu za ratarsto i povrtarstvo, Novica Mladenov.

Sremu je kukuruz prošle godine zauzimao 116.000 hektara površina. Toliko bi trebalo da bude posejano i ove proizvodne godine procena je stručnjaka.
Paori posao obavljaju uprkos činjenici da vlage u zemljištu fali i nadaju se kiši koja bi mogla da koliko toliko popravi situaciju u prvim fazama razvoja biljke.

Prema nedavno usvojenom Pravilniku o podsticajima u stočarstvu, neočekivano jer tako nije bilo rečeno, omogućeno je i najvećim farmama u Srbiji da dobiju premije.

Gotovo 540.000 hektara posejano je u Srbiji minule jeseni, a po rečima agronoma i proizvođača usevi su u dobrom stanju.

U Zapadno bačkom okrugu sve je više zasada pod trešnjama, leskom, malinama. Proizvođači se opredeljuju za ovu proizvodnju jer žele veći profit, ali su i željni znanja, kažu stručnjaci koji pomažu u formiranju zasada.

Leskovačko petorečje, jedinstveno u Evropi, čuveno je po proizvodnji ranog povrća. Međutim, u poslednje vreme i na jugu zemlje sve više niču malinjaci. Za samo dve godine površine pod malinom u Jablaničkom okrugu su udvostručene, a interesovanje za nove zasade ne jenjava.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije pozvalo je lokalne samouprave, preduzeća i civilni sektor da konkurišu za pomoć u realizaciji projekata kojima se povećava otpornost na klimatske promene.

Domaće sorte crnog luka praktično više i ne postoje, a na pijacama i marketima kupujemo luk proizveden na našim njivama, ali od holandskog semena.
”Ako se ne seje originalno seme, onda je tu proizvodnju teško održati. Ima mnogo ”bikova“, kvari se, rečju, komplikovanije je i neisplativo”, kaže povrtar iz Idvora Milan Kulačić.