Agroinfo

Sve veći uvoz i drastično kolebanje cena najveći su problemi domaćih povrtara. Da bi što više smanjili rizike i uvećali rod, neki poljoprivrednici se odlučuju za zagrevanje svojih plastenika nadajući se da će ranom proizvodnjom postići cene koje će im doneti izvesnost i dobru zaradu.

Cena svežeg krastavca na kvantaškim pijacama na jugu Srbije, prošle nedelje bila je najniža u poslednjih deset godina – iznosila je sedamdeset do osamdeset dinara za kilogram. Pored domaćeg, na ovim pijacama se mogu videti prepuni kamioni uvoznog povrća.

Uprkos činjenici da je u Srbiji u 2015. godini proizvedeno 79.000 tona maline (prema podacima Međunarodne organizacije proizvođača i prerađivača maline), na površinama od oko 20. 000 hektara, samo mali deo te proizvodnje čini malina gajena po principima organske poljoprivrede.

Suša ugrožava razvoj pšenice u Srbiji kojoj je u sadašnjoj fazi razvoja potrebna vlaga da bi formirala cvet i broj zrna, pa se ne mogu očekivati rekordni prinosi, rekao je naučni savetnik za strna žita u novosadskom Institutu za ratarsto i povrtarstvo, Novica Mladenov.

Sremu je kukuruz prošle godine zauzimao 116.000 hektara površina. Toliko bi trebalo da bude posejano i ove proizvodne godine procena je stručnjaka.
Paori posao obavljaju uprkos činjenici da vlage u zemljištu fali i nadaju se kiši koja bi mogla da koliko toliko popravi situaciju u prvim fazama razvoja biljke.

Prema nedavno usvojenom Pravilniku o podsticajima u stočarstvu, neočekivano jer tako nije bilo rečeno, omogućeno je i najvećim farmama u Srbiji da dobiju premije.

Gotovo 540.000 hektara posejano je u Srbiji minule jeseni, a po rečima agronoma i proizvođača usevi su u dobrom stanju.

U Zapadno bačkom okrugu sve je više zasada pod trešnjama, leskom, malinama. Proizvođači se opredeljuju za ovu proizvodnju jer žele veći profit, ali su i željni znanja, kažu stručnjaci koji pomažu u formiranju zasada.

Leskovačko petorečje, jedinstveno u Evropi, čuveno je po proizvodnji ranog povrća. Međutim, u poslednje vreme i na jugu zemlje sve više niču malinjaci. Za samo dve godine površine pod malinom u Jablaničkom okrugu su udvostručene, a interesovanje za nove zasade ne jenjava.

Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije pozvalo je lokalne samouprave, preduzeća i civilni sektor da konkurišu za pomoć u realizaciji projekata kojima se povećava otpornost na klimatske promene.