Najnovija projekcija Narodne banke Srbije kaže da će prosečna inflacija u ovoj godini iznositi 12,5 odsto, da bi u sledećoj godini rast cena dostigao prosečnih 4,6 odsto, a jedna od komponenti koje bi trebalo da doprinesu ostvarenju takvog scenarija je usporavanje rasta cena hrane. Cene svinjskog mesa značajno su rasle poslednjih godina, i to za 19,7 odsto u 2021. godini i 26,3 odsto u 2022. godini, dok je u septembru zabeležen međugodišnji rast od 17,7 odsto. Smanjenje stočnog fonda i uvozne cene svinjetine, svinjska kuga i nestabilnost cena stočne hrane – to su faktori koji presudno utiču na kretanje cene svinjskog mesa u našoj zemlji, ali i drugim evropskim privredama, ističu autori osvrta ”Kretanje cene svinjskog mesa u Srbiji, faktori koji je opredeljuju i očekivanja za naredni period“, analize koja je objavljena u novembarsko Izveštaju o inflaciji. Kada je reč o smanjenju stočnog fonda, zvanična statistika kaže da broj svinja opada poslednjih 20 godina i da ih je danas manje za trećinu nego pre dve decenije, odnosno da je njihov broj na kraju 2022. iznosio 2,67 miliona. Sa druge strane, u poslednjoj deceniji u našoj zemlji raste proizvodnja svinjskog mesa, ali i potrošnja, pa se jaz između domaće proizvodnje i potrošnje ”pokriva“ uvozom. ”Udeo uvezenog mesa u ukupnoj potrošnji je sa oko osam odsto u 2013. povećan na blizu 20 odsto u 2022. godini, što naše tržište čini zavisnijim od cene mesa na međunarodnom tržištu“, ističu autori
analize. Najveći šok za proizvođače, međutim, donela je pandemija korona virusa, kada je došlo do značajnog pada u potrošnji zbog zatvaranja restorana i drugih ugostiteljskih objekata. To je dovelo do pada proizvođačkih cena, da bi od 2021. počele da rastu cene stočne hrane, što se intenziviralo početkom rata u Ukrajini. ”Najveći deo troškova u uzgoju svinja odnosi se na stočnu hranu čije učešće u ukupnim troškovima iznosi oko 60 odsto, dok najveće učešće u stočnoj hrani ima kukuruz. Cena kukuruza
na domaćoj Produktnoj berzi je od 2020. gotovo udvostručena – u 2021. je uvećana za 46 odsto, a u 2022. za dodatnih 31 odsto“, ukazuju iz NBS. Kada se svi ti faktori uzmu u obzir, od 2020. do 2022. godine pad broja svinja iznosio je nešto više od 10 odsto, dok je proizvodnja mesa u istom periodu opala za jedan procenat, dok su značajno porasle i cene svinjetine u zemljama EU, a posebno u srednjoj i jugoistočnoj Evropi, gde su poskupljenja u proseku iznosila 25 do 30%, ukazuje se u analizi NBS.