Od 1. decembra, sudeći prema pravilniku koje je Ministarstvo poljoprivrede donelo u avgustu, dozvoljena koncentracija aflatoksina ponovo se spušta, sa 0,25 na 0,05 mikrograma po kilogramu mleka. To je nivo koji važi u Evropskoj uniji. Ipak, proizvođači mleka tvrde da bi to ove godine bilo neizvodljivo i da bi to bio veliki udarac na njihovo poslovanje

Ovo nije prvi put da se najavljuje spuštanje dozvoljenog nivoa aflatoksina, ali se to do sada nije desilo. Od 2013. aflatoksin se periodično javlja u javnosti i diže se prašina oko toga koliko je on opasan za zdravlje i da li treba smanjiti njegove dozvoljene količine u mleku. Aflatoksin, činjenica, jeste štetan za zdravlje građana. Međutim, u manjim količinama, on nije otrovan za ljude, pa je ipak prisustvo aflatoksina u hrani kao što je mleko dozvoljeno.

Ono gde se javlja problem, jeste da je u Srbiji njegov nivo konstatno menjan, pa je prošao put od 0,05 do 0,5 mikrograma po kilogramu mleka, dok je danas na nivou od 0,25. Dakle, Srbija teži tome da se prilagodi standardima EU i po ovom pitanju, ali proizvođači mleka tvrde da je to nepotrebno i čak i štetno za srpsku poljoprivredu.

Predsednik Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga Goran Vasić kaže da oni ne mogu to da to ispune. ”Imamo katastrofalnu godinu kada je u pitanju suša. Ona je ta koja donosi aflatoksin, imali smo oko 60 izuzetno vrelih dana gde je kukuruz spržen i zbog toga imamo i ogromnu količinu aflatoskina“, pojašnjava on.

Vasić dodaje da se oni trude da što više smanje nivo afatoksina, ali da je u ovakvoj situaciji nemoguće dostići taj nivo. ”Mi njega rešavao adsorbentima i mešanjem zdravog i tog bolesnog kukuruza, čime se smanjuje srednja vrednost aflatoksina u kukuruzu“, objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, problem je što Ministarstvo poljoprivrede hoće da smanji tu granicu, a izgovor je da nas Evropa pritiska za to. ”Mi smatramo da se nisu stekli uslovi i da nije vreme da se ta granica spušta. Ove godine nismo spremni za takve promene“, poručuje on.

Ekspertkinja za primenu fitosanitarnih propisa Violeta Josifova, takođe, tvrdi da mora da se vodi računa kakvo je naše podneblje. Ona ukazuje da je suša nanela veliku štetu, ali i druge stvari. ”Mi imamo problem sa insektima koji napadaju kukuruz, oni ga nagrizaju i tamo gde je nagrižen, kao sekundarni problem se javljaju gljivice, a aflatoksini su produkt metabolizma tih gljivica“, pojašnjava Josifova.