Zalihe svih kategorija maline u hladnjačama nastavljaju da padaju. Prema poslednjem izveštaju američkog Ministarstva poljoprivrede, količine ovog smrznutog voća 31. januara, ove godine, bile su za 13 odsto manje u odnosu na samo mesec dana ranije. ”Ako se dosadašnji trend rasta tražnje i cena na svetskom tržištu nastavi u predstojećoj sezoni, može se očekivati dobra cena maline u otkupu”, kaže Aleksandar Leposavić, stručnjak za voćarstvo. A kakva je jagma za ovim voćem pokazuje i to da su u hladnjačama u Srbiji ostale tek male količine neugovorene robe. Hladnjačari trenutno na različite načine pokušavaju da poštuju ugovorene obaveze i obezbede nove količine u predstojećoj sezoni. Leposavić dodaje da je tek mali broj njih proizvođačima isplatio doplatu za predatu malinu od 0,20 evrocenti (23,5 dinara) po kilogramu. Pojedini, međutim, najavljuju da će za ovogodišnji rod plaćati 250 dinara pa čak i više. Istovremeno ima otkupljivača koji, zbog ranije potpisanih nepovoljnih ugovora, malinu prodaju po nižim cenama od one po kojoj smrznutu malinu plaćaju malim hladnjačama u Srbiji. ”To je danak nepoznavanja kretanja i stanja na svetskom tržištu. Oni su u prilično nepovoljnoj situaciji. Mnogi smatraju da će ovo biti kraj onih koji su cenovno i kvalitativno našu malinu vodili u pogrešnom pravcu”, naglašava sagovornik Politike. On očekuje da će se zbog celokupne situacije promeniti način na koji je funkcionisao otkup
malina u Srbiji. Odnosno, metod niske i tržišno neadekvatne cene sa eventualnom doplatom, koji je u velikoj meri uticao i na kvalitet srpske maline. ”Otkupljivači su kupovali sve, i dobro i loše. Tako su uništavali ono po čemu smo se izdvajali na svetskoj tržnici. A to je kvalitet”, navodi Leposavić i dodaje da zbog promene potrošačkih navika u vreme pandemije kupci sada imaju posebne zahteve. Procenjuje da bi usled rasta tražnje za višim kategorijama maline, ”rolend”, ako pozitivan trend ostane, verovatno imati još
bolju cenu od sadašnje. Zbog poskupljenja sirovine biće smanjena tražnja za ”grizom” (najniža kategorija) jer industrija neće hteti da plaća tako visoku cenu za taj kvalitet. To će dovesti do velike cenovne razlike pa će tržište samo regulisati otkupnu cenu. ”Ovo znači da će se cene u otkupu svakodnevno formirati u odnosu na kvalitet. Ovako već funkcioniše otkup voća u Poljskoj, Italiji, Francuskoj i drugim zemljama sa uređenijim odnosima između proizvođača i otkupljivača”, kaže Leposavić.