Veliki deo prošle godine obranih domaćih jabuka završiće u industrijskoj proizvodnji, a kao i na evropskom tržištu, zbog manjka novca, potrošači se odlučuju za jeftinije sorte ovog voća. Sukob u Ukrajini uticao je na pad izvoza jabuka u Rusiju, naše tradicionalno najveće izvozno tržište. Domaći proizvođači, u prvih 11 meseci 2022. godine, u Rusiju su plasirali jabuke u vrednosti od 62 miliona evra, što je za oko 10 miliona evra manje nego u istom periodu prethodne godine. Izvoznici kažu da su početne prepreke u transportu prevaziđene, ipak put do ruskog tržišta sada je nešto duži jer kamioni robu prevoze drugim rutama. Ipak, ovi gubici delimično su nadomešćeni izvozom u nove države, poput Ujedinjenih Arapskih Emirata. I globalno tržište jabuka suočava se sa značajnim izazovima u različitim regijama. Proizvođači se bore sa različitim problemima u proizvodnji i distribuciji, objavio je nedavno specijalizovani portal ”Frešplaza”. Situacija na tržištu država članica EU je različita. Poljska, kao veliki proizvođač, izvozi i preplavljuje tržište EU i drugih zemalja. Očekuje se da će kvalitetne jabuke iz hladnjača dospeti i u Aziju. Istovremeno, Holandija se bori sa prekomernim rastom uvoza jabuka iz Poljske, dok je inflacija smanjila potrošnju ovog voća u Belgiji. Kako se navodi, potrošači sada više traže jeftinije sorte, kao što je jonagold, dok je primetan pad tražnje za klupskim sortama. Objavljeno je da su pre 20 godina Belgijanci trošili 12 kilograma jabuka po stanovniku, a sada svega 6,8. Francuskoj je 2023. godina počela sa relativno malim zalihama jabuka. Manja je ponuda, ali i izvoz, što daje stabilnost tržištu. Prosečna maloprodajna cena jabuka u francuskim radnjama je dva evra, ali je otkupna cena za proizvođače izuzetno niska. Na nemačkom tržištu dominira jabuka iz domaće proizvodnje. Rast prodaje jabuka u odnosu na prošlu godinu ostvarila je Austrija, dok Italija beleži najmanje zalihe – 961.955 tona, što je najniže u poslednjih nekoliko godina. Cene jabuke u Španiji su više nego prošle sezone, ali niže od proseka. Problem je i što se Turska, posle razornog zemljotresa, suočava sa problemima u distribuciji. Očekuje se da će logistički problemi povećati cene ovog voća. ”Moramo da utičemo na povećanje potrošnje voća u Srbiji. Ona je trenutno 10 do 11 kilograma po stanovniku godišnje. To je jako malo”, kaže Zoran Keserović, profesor voćarstva na novosadskom Poljoprivrednom fakultetu.