Srbija već godinama pokušava da uredi oblast bezbednosti hrane kako bi se uskladila sa evropskim standardima, ali mnogi izazovi i dalje ostaju nerešeni. Zakon o bezbednosti hrane, usvojen 2009. i izmenjen 2019. godine, još uvek nije u potpunosti primenjen, dok ključni podzakonski akti i dalje čekaju na usvajanje

Ovo odlaganje komplikuje sprovođenje zakona i unosi pravnu nesigurnost u sektor prehrambene industrije, konstatuje se u Beloj knjizi Saveta stranih investitora (FIC).

Jedan od najproblematičnijih aspekata zakonske regulative odnosi se na bezbednost mleka. Radna grupa za mleko, formirana još 2015. godine, nije uspela da postigne trajno usaglašavanje propisa u ovoj oblasti. Trenutno važeći standard, koji dozvoljava maksimalni sadržaj aflatoksina M1 u sirovom mleku od 0,25 mikrograma, daleko je iznad evropskog limita od 0,05 mikrograma. Iako je planirano da Srbija od decembra ove godine pređe na evropske standarde, limit će se produžiti za još godinu dana, kao što je bio slučaj ranije.

U septembru ove godine, na snagu je stupio novi pravilnik o maksimalnim koncentracijama kontaminenata u hrani, usklađen s evropskom regulativom (EU) 2023/915.

”Dok Srbija nastoji da uskladi svoje zakone o bezbednosti hrane sa evropskim regulativama, brojni problemi i dalje otežavaju ovaj proces, od neusklađenih pravilnika do sporog usvajanja novih standarda. Prepreke koje koče efikasnu primenu zakona imaju širok spektar posledica, kako za domaće proizvođače hrane, tako i za potrošače”, navodi se u izveštaju FIC-a, prenosi Biznis.rs.

Stručni savet za procenu rizika osnovan je 2017. godine, ali ni nakon šest godina njegov rad nije transparentan. Nedostatak sveobuhvatnog sistema analize rizika ima brojne posledice. “Od toga da inspekcijske službe nisu u mogućnosti da efikasno klasifikuju proizvode na niskorizične i visokorizične, što bi ubrzalo proces uvoza i smanjilo nepotrebne troškove za privredu. Resursi inspekcija su preopterećeni, jer se jednaka pažnja posvećuje svim proizvodima, umesto da se fokusira na one visokog rizika. Iako je Pravilnik o proceni rizika usvojen još 2018. godine, različite inspekcijske službe ga primenjuju nedosledno, što stvara pravnu nesigurnost”, ocenjuje se u Beloj knjizi.

Jedan od ključnih predloga je osnivanje Nacionalne agencije za bezbednost hrane, po uzoru na zemlje članice Evropske unije. Ova agencija bi koordinisala rad svih službi i osigurala da Nacionalna referentna laboratorija preuzme sve zakonske obaveze, čime bi se značajno ojačali kapaciteti sistema.