Srbija među deset najvećih svetskih izvoznika pšenice i kukuruza

Tema

Udruženje Žita Srbije, uz podršku Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) učestvuju na najvećem svetskom forumu u oblasti proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama “Global Grain”, koji se održava u Ženevi od 14. do 16. novembra.
Preko 1.200 učesnika iz 550 kompanija iz celog sveta na “Global Grain” konferenciji imaju priliku da čuju najnovije trendove i izazove u ovoj industriji, na panel diskusijama kao što je “Forum zemalja crnomorskog basena”, radionici “Upravljanje rizikom” i brojnim prezentacijama koje pokrivaju goruće teme i pitanja iz oblasti proizvodnje, trgovine, izvoza, logistike i kretanja cena žitarica i uljarica na regionalnim i svetskom tržištu. Učešće i prezentacija Asocijacija Žita Srbije realizovani su u okviru projekta “Unapređenje izvoza žitarica i uljarica”, koji u Srbiji sprovode UN FAO i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD).
Sunčica Savović, sekretar Udruženja Žita Srbije, prezentovala je učesnicima podatke o količinama i kvalitetu proizvodnje pšenice, kukuruza, suncokreta, soje i uljane repice u Srbiji, izvozne kapacitete naše zemlje i ključna tržišta na kojima se ove kulture plasiraju. Prikazana analiza Udruženja Žita Srbije, izrađena na osnovu podataka Odeljenja za poljoprivredu SAD (USDA), pokazuje da se Srbija kotira među 10 najvećih izvoznika žitarica na svetu u periodu od ekonomske 2014/15 do 2016/17 godine.
Tačnije u izvozu kukuruza je na osmom mestu, dok je u izvozu pšenice na desetom mestu. U pogledu prinosa po hektaru, Srbija je čak na visokom drugom mestu kada je u pitanju pšenica, odmah iza proseka Evropske unije i na petom mestu u prinosu kukuruza po hektaru. Prezentacija je privukla veliku pažnju kompanija iz Evropske unije, ali i kompanija sa drugih kontinenata, koje su potencijalni uvoznici ratarskih kultura iz Srbije.
“Brojne su prednosti naše zemlje kada je u pitanju trgovina i izvoz žitarica i uljarica - počev od proizvodnje isključivo nonGMO kultura do mogućnosti transporta od Crnog mora do Severnog mora Panevropskim koridorom VII. Međutim, da bi se obezbedila veća efikasnost izvozne logistike potrebne su dodatne investicije u povezivanje rečnog, drumskog i železničkog saobraćaja, proširenje lučkih kapaciteta i izgradnju novih silosa, prvenstveno na Dunavu, kao i modernizaciju naše rečne flote”, zaključila je Savović.
Izvor: agronews.rs