U Srbiji u poslednjih par godina raste interesovanje proizvođača za egzotično voće, pre svega aroniju, brusnicu i dren, ali njihova proizvodnja za sad nije komercijalna, već je reč o uzgoju na manjim površinama pri okućnicama i u plastenicima.

Ne radi se o plantažnim zasadima ovog voća, već o amaterskom uzgoju ili čak sporadičnim sadnicama unutar nekog drugog voćnog zasada, a stručnjaci navode da količina proizvedenog egzotičnog voća nije na tom nivou da bi se ovo voće izvozilo, čak ni da zadovolji potrebe domaćeg tržišta. Od agruma, prisutan je limun gajen u saksiji, kao dekorativno saksijsko voće, a od suptropskog - kivi. Rukovodilac Grupe za preradu voća i povrća u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine Kolinda Hrehorović kazala je Tanjugu da je prva sorta aronije 'nero' u Srbiji registrovana 2010. godine, a prva sorta brusnice 'pilgrim' 2008. godine. Ove sorte se nalaze na našoj listi priznatih sorti, a radi se o selekcijama uglavnom nastalim odabirom iz prirodne populacije, kazala je Hrehorović, napomenuvši da je kultivisano uzgajanje pocelo ili uzelo maha registracijom prvih sorti. 'Tržište je uvek zainteresovano da proba nešto novo, naročito umajući u vidu visoki procenat vitamina, posebno vitamina C koga ima u egzoticnim plodovima, kao i antioksidanata', navela je Hrehorović. Ona je ukazala da je u zasadima potrebno obezbediti relativno visoke temperature koje ne smeju da padnu ispod nule, kako bi proizvodnja egzotičnog voća bila isplativa i uspešna. Hrehorović je rekla da postoji tendencija i interesovanje pojedinih proizvođača za podizanje novih zasada pod brusnicom, aronijom i drenom na nešto većim površinama, jer su to voćne vrste u vidu višestablastog žbuna koji ne zahteva posebne agrotehničke mere. 'Cene ovih plodova su relativno visoke, ali se, ako ih nudite na pijaci, brzo prodaju. Stranci su probirljiviji kupci, sofisticirani i dosta vode računa o estetici i kvalitetu plodova, ali za to su spremni i da više plate', istakla je Hrehorović. Ona je podsetila da Srbija od južnog voća najviše uvozi agrume i to pomorandže i klementine iz Grčke i Španije, mandarine iz Grčke, Turske i Hrvatske, limun iz Turske i Argentine, grejpfrut iz Turske, banane iz Ekvadora, Kostarike i Kolumbije, kivi iz Grčke i Italije i ananas iz Kostarike. Kada je reč o subvencijama, Hrehorović je rekla da Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine nije iskljucilo egzotično voće iz redovnih mera podsticaja za unapređenje voćarske proizvodnje, pod uslovom da se radi o intenzivnoj, komercijalnoj proizvodnji. Kroz meru podrške podizanja novih proizvodnih zasada, postoji kategorija 'ostalo voće“, koja se odnosi na sve one voćne vrste koje se u ovom momentu ne gaje u velikoj meri, ali postoji tendencija i zainteresovanost proizvođaca da krenu u ozbiljniju proizvodnju, ukazala je Hrehorović. Da bi ostvarili subvenciju, proizvođači moraju ispuniti neke opšte uslove, a to su: registrovano poljoprivredno gazdinstvo, odgovarajuća gustina sadnje i minimalna površina novog zasada koja iznosi 30 ari. Povraćaj sredstava vrši se za kupljene sadnice, nabavku naslona, pripremu i obradu zemljišta i hemijsku analizu zemljišta, u iznosu od 40-55 odsto od vrednosti troškova investicije. Maksimalan iznos subvencije za nove proizvodne zasade voća je dva miliona dinara po zahtevu. Jedan od proizvođača egzotičnog voća - kivija, jeste i Ðura Bugarski iz Pančeva, nekadašnji radnik Naftne industrije Srbije (NIS), koji se za uzgajanje tog voća odlučio iz zanimljivog razloga. 'Razlog da uzmem kivi je bio taj što sam napunio 30 godina radnog staža i hteo da sam da mi ostane neka uspomena', kazao je Bugarski Tanjugu. Ðura se, na početku proizvodnje kivija, priča, susreo sa problemom, jer je čekao šest godina na rod, što se međutim,nije desilo. 'Kupio sam sadnice,misleći da su mi prodali sve kako treba, četiri ženke i jednog mužjaka. Međutim, oni su mi prodali sve muške kivije'... Posle toga sam čuo od drugih da to može da se kalemi, ja sam uspeo da prekalemim od nekoliko desetina kalemova... uspela su tri, i kivi je rodio evo treću godinu', objasnio je Bugarski. On je rekao da je prošle godine rod bio 30 kilograma, a ove godine 120 kilograma. Bugarski je predložio mladim ljudima da se upuste u tu vrstu proizvodnje jer je to biljka koja voli vodu, ne treba je prskati i laka je za održavanje. Bugarski smatra i da bi neko mogao 'lepo' da zaradi na tome, ukoliko bi se bavio plantažnom proizvodnjom. Prema njegovim rečima, uzgoj kivija i drugih vrsta voća bio bi odlična prilika za mlade ljude koji nemaju posao i uz udruživanje i pomoć države, bi mogli i da izvoze svoje proizvode i ostvare solidnu zaradu. Sve popularnija proizvodnja aronije, brusnice i drena. Izvor: Tanjug-Biz