Srbija je u 2023. godini dobila platformu i aplikaciju eAgrar i 330.000 poljoprivrednih gazdinstava digitalno je preregistrovano i prešlo na elektronsko vođenje poslovanja. Za sve poljoprivrednike eAgrar je velika promena i novina kojoj su se neki lako prilagodili, neki teže, ali čak 120.000 gazdinstava (ako imamo u vidu prethodno registrovanih 450.000) nije se snašlo u digitalnom svetu ili pak nije ispunilo uslove za digitalizovan registar poljoprivrednih gazdinstava. Da li su mnoga gazdinstva registrovana u nekadašnjem trezoru zapravo bila fiktivna i šta je po sredi – znaćemo kada se obrade podaci netom završenog popisa poljoprivrede Srbije i uporede sa podacima iz digitalnog registra.

Od marta prošle godine praktično je pristup platformi eAgrar postao uslov za dobijanje subvencija ali i komunikaciju sa Ministarstvom poljoprivrede. Koliko god da ima zamerki na ovaj sistem, koliko god negodovanja i nesnalaženja, eAgrar nije više budućnost nego sadašnjost i neminovnost srpske poljoprivrede, kako i treba da bude. U današnjem digitalnom dobu poljoprivreda postaje sve kompleksnija i zahteva modernizaciju kako bi se unapredila efikasnost proizvodnje i gazdinstava i konkurentska prednost. Jedan od ključnih elemenata ovog procesa upravo je uspostavljanje digitalizovanog registra poljoprivrednih gazdinstava. Šta je novi registar doneo? Onlajn registraciju gazdinstva, obnovu gazdinstva, izmenu podataka, brisanje… Sve u par koraka. Onlajn podnošenje zahteva za podsticaje, brže odobravanje zahteva, bržu isplatu. Pristup i upravljanje podacima o gazdinstvu – u svakom momentu može da se proveri status, dobiju izvodi, vidi koji su podsticaji isplaćeni, šta je na čekanju. Manje grešaka u podnošenju i obradi zahteva za podsticaje…

Mladi poljoprivrednici Srbije: Edukacija je najvažnija

U udruženju Mladi poljoprivrednici Srbije pozdravljaju uvođenje sistema eAgrar ali ukazuju i na probleme – sistem je pokrenut iako nije valjano pripremljen, a s druge strane našao se veliki broj korisnika koji nisu u toj meri digitalno pismeni da bi mogli da ga koriste.  

-Moglo bi se navesti mnogo nedostataka u ovom početnom periodu, ali polako se prevazilaze dečije bolesti. Svakako, još uvek ima problema i nejasnoća. Završen je popis poljoprivrede Srbije, popisivači su obišli oko 742.000 porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, gazdinstava pravnih lica i preduzetnika. Nisu obrađeni podaci i nemamo rezultate popisa ali broj gazdinstava iz popisa daleko je veći od broja prijavljenih u eAgraru. Pitanje je kakve je baze podataka koristio Republički zavod za statistiku, a s druge strane i koliko je, od ukupnog broja gazdinstava, registrovano na platformi – navodi Oliver Aleksić iz udruženja Mladi poljoprivrednici Srbije.

Dodaje da je platforma pravljena i dorađivana u hodu, što je Ministarstvo poljoprivrede u neku ruku i priznalo.

-Recimo, sporan datum je 18. april ove godine kada je došlo do velikih tehničkih problema, mnogi poljoprivrednici su kasnije morali ponovo da se prijavljuju. Ilustrativan je primer opština Sjenica, Tutin, Novi Pazar i drugih mesta u tom delu zemlje gde su opštinski službenici pomagali poljoprivrednicima da se registruju na platformi, što zapravo nije njihov posao ali su želeli da im izađu u susret. Bilo je za sve dosta nepoznanica u postupku registracije, nekih zbunjujućih momenata u kojima registracija nije dovedena do poslednjeg koraka pa su mnogi na kraju ostali bez subvencija. Takođe, veliki teret prenet je na Poljoprivrednu savetodavnu stručnu službu, zaposleni u PSSS-u danonoćno su radili, redovi ispred njihovih kancelarija bili su ogromni. Kasnije se sve još više zakomplikovalo jer se nakon zatvaranja konkursa ispostavilo da svi dokumenti koji se prilažu uz zahtev moraju biti overeni u PSSS, pa je bilo „opet Jovo nanovo“, navodi Aleksić.

On naglašava da je najvažnije da se radi na edukaciji poljoprivrednika, na tome da se oni obuče da sami koriste eAgrar.

-Očekivanja su da će se povećati broj registrovanih poljoprivrednih gazdinstava na platformi, onih koji se nisu snašli u prvoj godini. Ali moramo raditi na edukaciji poljoprivrednika, poljoprivredna stručna služba mora da postoji ali ako hoćemo trajni efekat poljoprivrednici treba da se obrazuju, da umeju sami da se snalaze. Naše udruženje u ovoj godini imaće to kao jednu od glavnih aktivnosti. Organizovaćemo za poljoprivrednike radionice i obuke o korišćenju digitalnih alata kako bi mogli sami da upravljaju svojim nalozima na platformi eAgrar, da podnose zahteve za podsticaje, obnavljaju gazdinstva… – poručuje Aleksić.

Kada je o mlađoj populaciji poljoprivrednika reč, situacija je potpuno drugačija. Za mlade poljoprivrednike eAgrar je sistem kojem su se brzo, bez ikakvih poteškoća prilagodili jer je, u suštini, to jednostavna platforma za korišćenje. Inovacije u agraru i visok nivo digitalnih tehnologija u proizvodnji i promociji poljoprivrednih proizvoda, koje koriste i naši mladi poljoprivrednici, uveliko prevazilaze eAgrar, pa mnogima nije bio problem da se snađu u digitalizovanom registru gazdinstava. To pokazuju i podaci iz ankete koju sprovodi udruženje Mladi poljoprivrednici Srbije u sklopu projekta Digitalno osnaživanje mladih poljoprivrednika.

Kroz anketu koja još uvek nije u potpunosti obrađena ali je pri samom kraju, utvrđeno je da su mahom mladi poljoprivrednici digitalno pismeni. Na pitanje da li su konkurisali za podsticaje putem eAgrara, 85 odsto ih je dalo pozitivan odgovor. Generalno su dali dobre ocene za eAgrar platformu, a tridesetak odsto je rekla da im je trebala podrška.

I dalje ništa bez pečata

Utisak da su se mlađi poljoprivrednici mnogo lakše ”prebacili“ u digitalni trezor deli i konsultant Dragan Stijepović iz Bačkog Dobrog Polja. Ističe da je eAgrar bez sumnje koristan i da je veliko olakšanje ali za poljoprivrednike koji su digitalno pismeni. Stijepović koji se pored konsultantskog posla bavi i voćarstvom, pomogao je mnogim poljoprivrednicima u Bačkoj da se registruju na elektronskoj platformi i predaju zahteve za podsticaje.

– Za one koji su informatički iole obrazovani sve odvija u par koraka. I osnivanje, i obnova, i gašenje gazdinstva. Mogu da dobiju izvod iz registra, da podnesu zahtev za podsticaje, da vide status podnetog zahteva…, sve bez odlaska u trezor, na šaltere, plaćanja taksi, provizija i štampanja dokumentacije i popunjavanja često i ponavljajućih podataka u nekoliko različitih obrazaca, kaže Stijepović.

Problem je, međutim, sa onima koji ne koriste računare, imaju stare telefone, nemaju gde da skeniraju dokumente. Njima je lakše bilo da odu u trezor i čekaju na šalteru. Za mnoge je, dodaje, skeniranje i ”kačenje“ dokumenata na platformu bauk. Dalje, ako je potrebna dopuna dokumentacije stiže im obaveštenje u e-sanduče. Pitanje je kada i koliko često oni otvaraju e-sanduče, a obično imaju rok osam dana da prilože nedostajuća dokumanta. U Ministarstvu poljoprivrede su svesni toga pa zovu poljoprivrednike i telefonom ali u tome prođe par dana pa se oni uspaniče jer im ostane malo vremena da sve pribave, dodaje Stijepović.

– Ispostavilo se i da nije sve digitalizovano i ne može se sve uraditi onlajn. Ukoliko neko ima kupoprodajni ugovor za zemljište, on mora kod notara da se overi. Potom, eAgrar ne prepoznaje plodouživanje, pa ako je o takvim njivama reč, što je čest slučaj, ne može se upisati zakup. Takođe, ako se podaci u katastru ne slože u ar, u metar kvadratni, nastaje problem, a zna se koliko je katastara u Srbiji neuređeno. Najveća komplikacija je što svi dokumenti koji se podnose uz zahtev za podsticaje, na primer, računi, garancije, potvrde iz banke, moraju da se nose u Poljoprivrednu stručnu službu na elektronsko pečatiranje. Jedna je stvar to što je PSSS jako fizički opterećen a druga to što zaposleni u PSSS-u ne mogu da provere verodostojnost tih dokumenata, što zapravo i nije njihov posao, objašnjava Stijepović.

Navodi brojne primere u kojima su poljoprivrednici, čekajući na broj poljoprivrednog gazdinstva, zakasnili na pokrajinske i lokalne konkurse i nisu uopšte stigli da predaju zahteve za pomoć koju daje Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu ili, recimo, Grad Novi Sad.

U Ministarstvu poljoprivrede smatraju pak da sistem nesmetano funkcioniše. U odgovorima na naša pitanja, uz podsećanje da je eAgrar u potpunosti implementiran u 2023. godini, konstatuju da, kao i u slučaju uvođenja svih drugih novih tehnologija i servisa, uvek ima prostora za nadogradnju, poboljšanje i kreiranje dodatnih opcija.

– Pažljivo pratimo situaciju na terenu i u stalnom smo kontaktu sa poljoprivrednicima kako bi sistem na pravi način pokrio sve situacije koje se dešavaju i obuhvatio sve mogućnosti, a sve u najboljem interesu poljoprivrednika i sa ciljem da se sredstva maksimalno iskoriste u prave namene odnosno stignu do onih kojima su i namenjena, kažu nadležni i navode da je sistemu eAgrar do sada pristupilo više od 330.000 poljoprivrednih gazdinstava, te da svi korisnici platforme imaju detaljan uvid u sve podsticaje za koje su se prijavili kao i pristup i upravljanje podacima o svom PG preko portala na dnevnom nivou.

Jedan od najvažnijih aspekata ove digitalizacije je, ističu, implementacija digitalnih subvencija, za koje poljoprivrednici sada mogu da apliciraju jednostavno i brzo i prate njihov status i obradu. Transparentnost i fer uslovi za sve poljoprivrednike su osnova novog sistema.

-Zahvaljujući uvođenju eAgrara dobili smo mogućnost većeg stepena kontrole zahteva za subvencijama jer se kroz sistem sada vide sve parcele i nemoguće je isplatiti subvencije onima koji se ne bave poljoprivrednom proizvodnjom koju su prijavili prilikom registracije na eAgrar i kako bi se na taj način novac poreskih obveznika usmerio ka pravim poljoprivrednicima.

Svi zahtevi isplaćeni u godini kada su podneti

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je od 2023. godine umesto neposrednog podnošenja zahteva uvelo prijavljivanje za podsticaje po osnovu javnih poziva u cilju skraćivanja postupka obrade zahteva i brže isplate sredstava.

– Na ovaj način stvoreni se uslovi da se svi predmeti koji se prime u toku godine u istoj godini i isplate, što je već urađeno. Svi uredni i kompletni zahtevi po javnim pozivima objavljenim u ovoj godini, su isplaćeni.