Globalno gledano, i dalje nas očekuje veliki manjak svinjskog mesa na tržištu. Za one zemlje koje budu obavile odgovarajuće biosigurnosne procedure i zaštitile granice i svoje farme – cena tovljenika će biti kao suvo zlato

Crveni alarm zbog afričke kuge svinja oglasio se prošle godine u svetu i sve upućuje na to da ni 2020. neće biti ništa manje stresna za ovaj sektor stočarstva. Stručnjaci predviđaju da će u narednoj godini četvrtina populacije svinja u svetu biti ”zbrisana” usled napredovanja ove smrtonosne bolesti životinja, protiv koje ne postoji vakcina. To će produbiti globalni poremećaj na tržištu svinjskog mesa i dovesti do novog rasta cena. Samo u Evropskoj uniji, za godinu dana tovljenici su u proseku poskupeli za 48 odsto, a prasad za 63 procenta.

– Iz mog ugla, prilike u Srbiji su trenutno dobre. Prestali smo s vakcinacijom protiv klasične kuge svinja, zbog čega je ova industrija, jer nije imala mogućnost izvoza, poslednjih decenija pretrpela gubitak od 200 miliona dolara – kaže za Politiku prof. dr Ivan Radović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu – Departman za stočarstvo. Nedavno je, dodaje, napisana i odjava za afričku kugu svinja na teritoriji Srbije i sada se očekuje zvanično rešenje Evropske komisije s tim u vezi. Ipak, Radović upozorava da niko ne treba da se opusti jer je ta pošast pretnja za svinjarstvo u svakom momentu.

Nastavlja se trend poskupljenja svinjetine

U Srbiji je prosečna cena tovljenika prošle godine bila za desetak dinara viša nego u 2018, a očekivano je da će se trend poskupljenja nastaviti i u 2020.

– Globalno gledano, i dalje nas očekuje veliki manjak svinjskog mesa na tržištu. Ako znamo da je svinjsko meso najjeftiniji animalni protein, posle živinskog, nesumnjivo je da će ta vrsta proizvodnje morati da se zaštiti – ističe naš sagovornik. Za one zemlje koje budu obavile odgovarajuće biosigurnosne procedure i zaštitile granice i svoje farme – cena tovljenika će biti kao suvo zlato.

Klanični monopol u Srbiji

U Srbiji, kaže Radović, godinama vlada klanični monopol, gde prehrambena industrija funkcioniše nezavisno od primarne proizvodnj/e. Epilog svega toga jeste da je primarna proizvodnja neprestano trpela. Ali uveren je „da polako dolazi kraj tome” budući da će, za tri godine od prestanka vakcinacije protiv klasične kuge svinja, proizvođači moći da izvoze žive tovljenike bilo kojoj klanici u okruženju. Cene u Srbiji su trenutno niže nego bilo gde u Evropi, što znači da sasvim sigurno kupujemo pretežno domaće meso, jer je uvoz postao neisplativ.

– U Srbiji radi oko 900 klanica svih kapaciteta. Prema mojim procenama taj broj će se drastično smanjiti, praktično prepoloviti, jer na tržištu neće biti dovoljno tovljenika, a njihova cena će biti visoka. One klanice koje imaju skupu tehnologiju, ili su se preinvestirale, teško će moći da podnesu novonastale tržišne prilike – kaže naš sagovornik. Uz to, kupovna moć stanovništva je niska, tako da proizvođači visoke nabavne cene neće moći da kompenzuju kroz više cene suhomesnatih, trajnih, polutrajnih i svežih proizvoda. U perspektivi, klanična industrija će imati veoma veliki problem – upozorio je naš sagovornik. Ta industrija će morati da razmišlja o ugovaranju proizvodnje tovljenika i to možemo da očekujemo već početkom godine.

Evropa se priprema za isporuku svinjetine na kinesko tržište

Cela Evropa trenutno se priprema za isporuku svinjskog mesa za kinesko tržište. Kina, kao najveći proizvođač i potrošač ove vrste mesa, pretrpela je velike gubitke zbog afričke kuge svinja. Dalje smanjenje kineskog stada svinja očekuje se u prvoj polovini 2020. godine. Predviđa se da će oko 50 procenata malih kineskih farmi napustiti industriju, a uvoz svinjskog mesa mogao bi da dostigne 4,6 miliona tona 2020. godine, što je više nego ikad ranije. Naš sagovornik kaže da se procenjuje da će toj zemlji biti potrebno 11 godina da vrati proizvodnju na nivo koji je imala pre samo godinu dana. Ima li Srbija u takvim okolnostima šansu da podigne stočni fond?

– To u svinjarstvu nije moguće brzo uraditi. Da bi se povećao broj kvalitetnih priplodnih grla potrebno je da prođe određeni period. Na nama je da sačuvamo ono što imamo i polako, korak po korak, uvećavamo primarnu proizvodnju – kaže profesor Ivan Radović.