Krompir je u junu u odnosu na isti period prošle godine skuplji za 152,6 odsto, saopšteno je iz Republičkog zavoda za statistiku, a ovaj poljoprivredni proizvod je trenutno rekorder u poskupljenjima. To što je ovaj proizvod dva i po puta skuplji u odnosu na isti period prošle godine stručnjake ne iznenađuje

Kilogram krompira je između 100 i 120 dinara na pijacama u Beogradu, u gradovima u Srbiji nešto jeftiniji, dok su cene u pojedinim supermarketima i više. Rod je, već sada je izvesno, ispod proseka zbog suše, a cene inputa su veće između 30 i 50 odsto, pa je realno očekivati da ove sezone neće biti jeftinog krompira. Očekuje se da će prinosi biti dobri samo na parcelama u Vojvodini koje su navodnjavane, a to je svega tri do četiri odsto ukupne proizvodnje.

Kako za „Politiku” kaže dr Zoran Broćić, redovni profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, cene su između ostalog posledica rasta inputa u proizvodnji. Samo je đubrivo poskupelo za oko 300 odsto, a ako se tome doda i sušna godina i niski prinosi, jasno je zašto je došlo do povećanja cena.

– Prošle godine smo imali uvoz od više od 40.000 tona, a pretprošle smo imali viškove i za izvoz. Za sada nema uvoza, jer se prinosi još procenjuju. Oscilacija ima ne samo u ceni krompira, nego i drugih poljoprivrednih proizvoda – navodi prof. dr Broćić. Napominje da su inputi u proizvodnji krompira porasli između 30 i 50 procenata i da je u takvim okolnostima realno očekivati rast cena, koje možda i neće da se zaustave na ovom nivou.

– Proizvođačka cena krompira je između 40 i 50 dinara. Već sada je izvesno da rod neće biti čak ni prosečan, nego i ispod proseka. Prema svim pokazateljima, realno je očekivati da cene rastu, jer rastu i troškovi proizvodnje – objašnjava naš sagovornik. Prosečna potrošnja ove namirnice u Srbiji je oko 30 kilograma po stanovniku, međutim jasno je da je ovo naše osnovno povrće i da potrošači brzo reaguju na poskupljenje.

Najveća proizvodnja krompira bila je u Moravičkom i Zlatiborskom okrugu, odakle je stizala četvrtina ukupne proizvodnje u Srbiji. Sada primat preuzimaju ravničarski krajevi, a razlog je više mogućnosti za navodnjavanje. Došlo je i do ukrupnjavanja proizvođača i ugovaranja proizvodnje sa prerađivačima.