Iako našu zemlju odlikuju veoma povoljni agroekološki uslovi za gajenje krompira uz tradiciju od 212 godina, iz leta u leto beleži se smanjenje površina pod ovom kulturom.

”Površine pod krompirom 2016. godine, u odnosu na 2000. kada je stupila na snagu zabrana izvoza našeg krompira u zemlje Evropske unije zbog pojave prstenaste truleži, smanjene su čak 42,71 procenat. Iako je 2012. ukinuta rečena zabrana, polja pod krompirom i dalje su sve manja. Do ovako opadajućeg toka došlo je prvenstveno zbog neisplativosti proizvodnje, neodgovarajućeg izbora sorata a najviše zbog loše ekonomske politike u agrarnoj oblasti”, kaže dr Branislav Vlahović, profesor NS Poljoprivrednog fakulteta. (Agronews)