Srbija će ove godine imati dovoljno pšenice za sebe, a više od milion tona će moći da izveze, kaže direktor Udruženja “Žita Srbije” Vukosav Saković. To je, kako kaže, ustanovljeno tokom realizacije programa koji su sproveli Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj. “Cilj tog programa je da vršimo propagandu pšenice i pronalazimo neka nova tržišta, ali i da svim zainteresovanima u zemlji kažemo šta mogu očekivati od ovogodišnje žetve”, kaže Saković.

Otkupljivači maline ponudili su cenu od 100 dinara za kilogram ovog voća, što je za proizvođače neprihvatljivo. ”Ovo će biti treća uzastopna godina u kojoj je jako loš rod, zbog kiše i snega biće na nivou od 30.000 tona, što je duplo manje nego prošle godine. Međutim, ništa bolje nije prošla malina ni u Čileu gde je u prvoj od dve berbi rod bio 34.000 tona, dok su Poljaci doživeli krah.

Svi zainteresovani građani koji bi ovog leta radili u Hladnjači za voće ili brali višnje u Trnavcu mogu se prijaviti lično u Poljoprivrednom dobru ”Zaječar“ na Negotinskom putu, svakim radnim danom od 8 do 14 sati. Zainteresovani sezonski radnici treba da ponesu važeću ličnu kartu, radi evidentiranja i dobijanja identifikacionog broja. Izbegla lica mogu se prijaviti dostavljanjem EDV broja izdatim od strane Policijske uprave. Datum početka rada biće naknadno objavljen.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Srbija godišnje uveze 400 tona belog luka, crnog luka 10.000, a krompira 40.000 tona. Niskim cenama proizvoda iz uvoza “ugušena” je domaća proizvodnja. Ipak, primer porodice Kanački iz sela Sakule u Banatu dokaz je da kvalitet nađe put do kupaca. Kada su pre dve i po decenije počeli da proizvode beli luk noću bi kretali u Beograd na Kalenić pijacu da bi ga prodavali. Sada im je mnogo lakše jer imaju svoje poznate kupce. “Sada nam dolaze kući, od pre deset godina je tako i pola prodamo za konzum, a pola prodamo za seme”, kaže Vesna Kanački.

Ne jednom je Rusija u poslednjih nekoliko godina zabranila uvoz voća, mesa i mesnih prerađevina iz Srbije. Agroekonomski analitičari, kao i predstavnici organizacija koje se bave zaštitom potrošača veruju da su stroga pravila i visoki kriterijumi ruske službe glavni razlog zbog kog Rusi tako često uvode zabranu na proizvode iz Srbije. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić za Danas kaže da su razlozi zbog kojih neko zabranjuje uvoz uvek osnovani, naročito ako se niko ne buni zbog toga.

Premijerka Ana Brnabić najavila je juče da će ljudi koji su ovih dana bili pogođeni poplavama biti obeštećeni, navodeći i da su investicije od 2014. i 2015. godine u sistemu odbrane od poplava dale rezultate. “U četvrtak na sednici Vlade tražićemo od lokalnih samouprava procenu štete, pružićemo im tehničku pomoć da to urade, i kroz tekuću budžetsku rezervu i robnu rezervu obeštetićemo ljude”, rekla je Brnabić.

Predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina Srbije Dobrivoje Radović rekao je juče da je jučerašnjih 116 litara kiše po m2, odnelo u Zlatiborsko-Moravičkom okrugu maline sa korenom, krompir, kukuruz, čak i nove asfaltne puteve. On je apelovao na predstavnike državnih organa da tamo hitno odu, utvrde štetu i pomognu jer je “sve upropašćeno”. - Ovo je četvrta nepogoda za mesec dana, pored snega i dva puta grada. Kišni oblak je zahvatio Ivanjicu, Lučane deo Arilja i Kraljevo - rekao je Radović.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prvi put ove godine, Subotica se u sredu susrela sa gradonosnim oblacima i padavinama koje su pretile da unište najveći deo poljoprivrednih kultura. Kako je član Gradskog veća Šimon Ostrogonac rekao za RTS, štete su prilično velike u usevima suncokreta i žita, a da se šteta u voćnjacima tek procenjuje. ”Najveće štete su nastale u usevima suncokreta, tamo je šteta stopostotna. Stradala su i žita, ječam, pšenica, a po prvim procenama šteta je negde oko 60 odsto. Prilično su velike štete i u voćnjacima”, kaže Ostogonac.