Prva srpska Banka gena i semena starih sorti voća i povrća za samo šest meseci okupila je čak 77 gazdinstava koja pokušavaju da spasu od nestajanja autohtone vrste našeg podneblja. Srpske jabuke kolačare, petrovače, slatkače,kruška ječmenica, karamanka, šljiva ranka,kukuruz osmak, krompir mesečar,paradajz jabučar i volovsko srce, bob i druge žitarice kojima su othranjene generacije, iako odavno potisnute novim, unosnijim i manje zdravim sortama - neće nestati. Spasiće ih Ivana Petrović, doktor biotehničkih nauka,zaposlena na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu.

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je Konkurs za dodelu sredstava za podršku mladima u ruralnim područjima na teritoriji AP Vojvodine u 2020. godini. Cilj konkursa jeste demografska obnova ruralnih područja AP Vojvodine radi podsticanja ostanka mladih u ruralnim područjima odnosno njihovog povratka iz gradova kroz podsticanje investicija u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, podsticanje prerade na gazdinstvu kao i podsticanje osnivanja malih pivara.

Fitosanitarni inspektori će na graničnim prelazima od 25. januara posebno morati da pregledaju uvoz sadnica i semena paradajza i paprike kako bi se sprečilo da u Srbiju uđe virus “smeđe naboranosti ploda paradajza” (Tomato brown rugose fruit virus), navodi se u Naredbi koju je potpisao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. Naredbom se nalaže sprovođenje posebnih fitosanitarnih pregleda kao i mere koje moraju da se preduzmu kako bi se sprečilo unošenje i širenje tog štetnog organizma. Ova naredba stupa na snagu za pet dana i važiće do 31. marta 2022. godine.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Temperatura koja u jutarnjim satima opada do minus deset stepeni Celzijusa, i to uz golomrazicu, može da ošteti zasejanu pšenicu, rekla je agenciji Beta savetodavac za zaštitu bilja iz Poljoprivredno stručne službe u Prokuplju Ivana Obradović. “Na pšenici je primećeno prisustvo ‘rđe’ i ‘pepelnice’, pa ratari treba da prate bolest i u fazi bokorenja da je tretiraju fungicidima (preparatima za suzbijanje fitopatogenih gljiva)”, rekla je Obradović.

Udruženje Društvo prijatelja bašte u Temerinu je pre 23 godine osmislilo vinsku manifestaciju kako bi se utvrdilo ko među lokalnim proizvođačima proizvodi kvalitetno vino, a prema rečima predsednika udruženja Lasla Kase i da bi mlade u toj opštini zainteresovali za vinsku kulturu. Ove godine će na toj renomiranoj manifestaciji 25. januara vina izložiti više od 200 vinarija iz Srbije, Mađarske, Hrvatske, Rumunije.. Posetioci će biti u prilici da probaju više od 800 vina.

Mada još nema zvaničnih podataka o tome koliko smo imali voća tokom sezone 2019, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović kaže da ga je bilo sedam do osam odsto manje nego godinu ranije, između 1.250 i 1.300 tona. On procenjuje da ćemo od izvoza ostvariti od 625 do 630 miliona dolara. ”U jesenjim mesecima 2019.

Prema podacima Zavoda za statistiku u poslednje četiri godine cene osnovnih ratarskih kultura stagniraju. U istom periodu cene repomaterijala više su za 20 odsto, pa se ratari žale da nemaju dobit. Jedan od načina da se prevaziđe ovaj problem je promena strukture proizvodnje, što su učinili u zemljoradničkoj zadruzi Agrosoj u selu Neuzina. Ove zime magacini su puni šargarepe i crnog luka spremnih za izvoz. Nandor Vereš, direktor zadruge, kaže da su se okrenuli povrtarstvu na 28 ha.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Svako jaje koje se pakuje od 1. januara mora biti obeleženo na način koji je propisan Pravilnikom o kvalitetu jaja, čija je primena počela 1. januara ove godine, izjavila je direktorka Uprave za veterinu Emina Milakara. Novi Pravilnik o kvalitetu jaja, ukazuje Milakara, predviða da deklaracija na pakovanju sadrži datum pakovanja, klasu jaja i težinsku grupu, rok trajanja, trgovačko ime ili oznaku, način uzgoja koka nosilja.