Javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama je počela i trajaće do 28. januara, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Cilj rasprave je da se kroz uključivanje stručne i šire javnosti unapredi zakonski okvir koji treba da uvede jasnija i pravednija pravila poslovanja na tržištu

Kada govorimo o 2026. godini, očekujemo produbljivanje jaza u domaćoj poljoprivredi. Ne samo između velikih i malih proizvođača, već sve jasnije između digitalne generacije poljoprivrednika i onih koji i dalje rade po tradicionalnim modelima, bez pristupa znanju, tehnologijama i savremenim informacijama. Taj jaz neće biti samo tehnološki – već i ekonomski. Klimatske promene će, nažalost, i dalje snažno uticati na proizvodnju. Suše, grad, mrazevi bez snežnog pokrivača i ekstremni vremenski događaji postaće nova normalnost.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da veterinarska inspekcija sprovodi pojačan nadzor u objektima koji se bave proizvodnjom, preradom, skladištenjem i prometom mesa, mleka i mlečnih proizvoda, ribe, jaja i drugih prehrambenih proizvoda. Kontrole su usmerene na bezbednost i kvalitet hrane, poreklo sirovina, ispravnost deklaracija i rokova trajanja, kao i uslove čuvanja i izlaganja proizvoda. Cilj nadzora je zaštita zdravlja potrošača i sprečavanje stavljanja u promet zdravstveno neispravne ili neadekvatno deklarisane hrane.

U pretprazničnoj, poslednjoj radnoj nedelji u ovoj godini, očekivan je bio smanjeni promet i smanjena aktivnost berzanskih učesnika. Robu su nudili uglavnom oni kojima je novac bio potreban da do kraja godine završe finansijske obaveze, dok su kupci najčešće predlagali plaćanje u novoj godini i oprezno se izjašnjavali sa tražnjom, i po pitanju cena i po pitanju količina. Takođe, veliki broj tržišnih učesnika završio je trgovinu za ovu godinu i veće angažovanje najavljuje posle novogodišnjih i božićnih praznika.

Ministarstvo poljoprivrede objavilo je detaljne rokove za podnošenje zahteva za refakciju akcize na motorno gorivo koje se koristi u poljoprivredne svrhe, pri čemu se rokovi razlikuju u zavisnosti od godine izdavanja fiskalnog računa. Za gorivo kupljeno tokom 2024. godine, poljoprivredni proizvođači zahteve mogu podneti najkasnije do 31. decembra 2025. godine. Kada je reč o računima iz 2025. godine, rok za podnošenje zahteva ističe 31. januara 2026. godine, dok se za gorivo kupljeno u 2026. godini zahtevi mogu podnositi počev od 1. januara 2026.

Bez ulaganja u savremene farme i novu genetiku, domaća proizvodnja svinja teško može da se oporavi. Nestabilne cene tovljenika i zavisnost od uvoza dovele su do gašenja brojnih farmi, pa se danas u Srbiji godišnje tovi oko 2,2 miliona svinja – čak 30% manje nego pre 10 godina, dok se oko polovine potreba za svinjskim mesom pokriva iz uvoza. Proizvođači upozoravaju da su neophodne investicije i dugoročniji, povoljniji krediti, jer se farme isplaćuju tek nakon 12 do 13 godina.

Kraj godine, očekivano, doprineo je smanjenoj aktivnosti robno-berzanskih učesnika. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 1.390 tona robe, finansijske vrednosti 32.803.900,00 dinara. Najveći udeo u trgovanju zauzela je pšenica, 59% od ukupnog prometa.

Heljda je sve prisutnija u domaćoj ishrani, u prodaji su brašno od oljuštenog i integralnog zrna, ljuspice, pahuljice i griz, dok tražnja posebno raste zbog činjenice da je heljdino brašno bez glutena. U Srbiji je 2024. godine prijavljeno oko 1.000 hektara pod heljdom, uglavnom u brdsko-planinskim krajevima Jugozapadne Srbije. Heljda uspeva na velikim nadmorskim visinama, bez upotrebe pesticida, otporna je na bolesti i pogodna za organsku proizvodnju. Prinosi se kreću od 1,6 do dve tone po hektaru.

Stočari širom Srbije juče su prosipali mleko nakon što su prevoznici otkazali njegov transport do mlekara, jer prerađivači zbog viškova na tržištu odbijaju da prime domaću sirovinu. Predsednik Udruženja odgajivača goveda Centralne Srbije Milija Palamarević navodi da su viškovi nastali usled uvoza mleka i mlečnih proizvoda. U selu Bresnica kod Čačka prosuto je 220 litara mleka, dok je na drugim gazdinstvima ukupno prosuto oko 1,5 tona. Proizvođači traže uvođenje prelevmana i zaštitnih uvoznih taksi na mleko u prahu, tvrde sireve i mleko.