Kasni prolećni mraz, jaki vetrovi i bolesti značajno su umanjili ovogodišnji rod voća u Srbiji, ali se, zahvaljujući rekordnim cenama, očekuje devizni priliv od 700 do 800 miliona dolara – veći od vrednosti izvoza pšenice. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović napominje da se ovogodišnji rod jabuka procenjuje na oko 330.000 tona, dok je 2021. godine iznosio rekordnih 515.000 tona. Otkupna cena od 60 dinara po kilogramu, kako kaže, nije loša, ali su troškovi proizvodnje porasli. Pored mrazeva, smanjenju proizvodnje poslednjih godina doprineli su rat u Ukrajini, problemi u izvozu i naplati robe, zbog čega su pojedini proizvođači uništili deo voćnjaka. Vetar je ove godine, prema Keserovićevim rečima, omlatio čak 70% lešnika, dok je kod kajsija i trešanja izgubljeno i do 90% roda. Ukupna proizvodnja voća i izvoz, koji su 2021. iznosili rekordnih 1,45 miliona tona, ove godine će, procenjuje, pasti na najviše 1,1 milion tona. Keserović ističe da Srbija mora strateški da planira koje voćne kulture gaji u pojedinim regionima, kako bi proizvodnja bila rentabilnija, te da se proizvođači moraju prilagođavati klimatskim promenama uvođenjem novih tehnologija. Kao primer navodi instalaciju protivgradnog SPAG sistema, koji funkcioniše tako što iz protivgradnog topa svakih sedam sekundi ispaljuje talas gasa nastao reakcijom acetilena i kiseonika, razbijajući strukturu leda u oblacima pre nego što grad stigne do tla. “Taj sistem nije preskup – za 80 hektara košta oko 57.000 evra, a tada nije potrebna zaštitna mreža ili osiguranje od nepogoda. U Srbiji se već upravlja ovim sistemom iz Francuske”, rekao je Keserović. Poljoprivrednik Goran Filipović rekao je da je rod jabuka u njegovom voćnjaku manji 60 odsto, ali da je kvalitet ”odličan“ i da je otkupna cena sa 50 dinara prošle godine porasla na 60 dinara. ”Bez obzira što je cena porasla zarade neće biti jer je rod mali. U voćnjaku na pet šest stabala nema ni jednog ploda, pa sledi nekoliko sa malim brojem tog voća“, rekao je Filipović. Troškovi su, međutim, prema njegovim rečima, značajno porasli jer se zbog nepovoljnih klimatskih uslova voće moralo često štititi pesticidima od bolesti i štetočina. Ove godine je, kako je rekao, prskao voćnjak 26 puta, dva puta manje nego 2024. ”Bićemo srećni ako prihodima pokrijemo troškove repromatera da ne bi prenosili dug na sledeću godinu. Zarada će sigurno izostati“, rekao je Filipović.