Visoke temperature ne predstavljaju opasnost samo za ljude, već i za životinje. Tropski talasi posebno ugrožavaju domaće životinje na farmama, gde posledice toplotnog stresa mogu biti ozbiljne, a u najtežim slučajevima i fatalne

Veterinar Dragan Jestrotić upozorava da je toplotni udar jedno od najtežih stanja u veterinarskoj medicini i da je, kada do njega dođe, lečenje veoma teško.

„Mi u suštini treba da se bavimo prevencijom, jer kada dođe do toplotnog udara, prognoza je vrlo loša“, ističe Jestrotić za RTS.

Prema njegovim rečima, najugroženije su svinje, jer se teško rashlađuju, zbog čega im je neophodan stalan pristup vodi, a kada je moguće i blatu. Slede živina, visokoproduktivne mlečne krave, ovce i konji, dok se psi nalaze tek iza njih.

Među prvim znacima toplotnog udara su ubrzano dahtanje, blede ili plavičaste desni, povraćanje, dijareja, ali i promene u ponašanju. Životinja može postati dezorijentisana, usporena ili nestabilna, što ukazuje na poremećaj termoregulacije. Jestrotić naglašava da veterinara treba pozvati već pri prvoj sumnji, a ne tek kada se stanje pogorša.

Mlečne krave posebno osetljive u laktaciji
Posledice toplotnih talasa često su najvidljivije na velikim farmama. Visokoproduktivne mlečne krave, posebno u periodu laktacije, veoma su osetljive na visoke temperature.

Zbog toplotnog stresa smanjuje se unos hrane, što dovodi do negativnog energetskog bilansa i metaboličkih poremećaja. Istovremeno opada proizvodnja mleka, a u težim slučajevima može doći i do uginuća životinja.

Zato je neophodno obezbediti rashlađivanje objekata, dobru ventilaciju, sisteme za orošavanje i, gde god je moguće, prirodnu hladovinu i ispust.

„Jedino ćemo maksimalno obezbediti dobrobit životinje ako je, koliko god je moguće, vratimo prirodi. Ne treba da bude vezana ako ne mora, niti da boravi u zagušljivim prostorijama sa slabom cirkulacijom vazduha“, poručuje Jestrotić.

Poseban problem, dodaje, predstavljaju sistemi napajanja. Pojilice koje ispuštaju male količine vode nisu dovoljne tokom letnjih meseci. Krava pri prirodnom napajanju može za kratko vreme da unese više litara vode, dok joj klasične pojilice to često ne omogućavaju.

Zbog toga Jestrotić preporučuje veće pojilice ili rezervoare iz kojih životinje mogu brzo da uzmu dovoljnu količinu vode, uz obaveznu cirkulaciju kako bi voda ostala sveža.

Provetravanje ključno za živinu
Na farmama živine najvažnije je obezbediti kvalitetnu ventilaciju. Pored visoke temperature, dodatni problem predstavlja amonijak koji se stvara u objektima.

Sistemi za izvlačenje zagađenog vazduha i dovod svežeg vazduha treba da rade bez prekida, dok temperatura u objektima ne bi trebalo da prelazi 25 do 30 stepeni.

Za živinu koja se gaji u dvorištima preporuke su slične kao i za kućne ljubimce: stalno dostupna čista voda, hladovina i hranjenje rano ujutru ili kasno uveče, kako bi se izbeglo kretanje tokom najveće dnevne žege.

Ne ledena voda i ne šišanje „do kože“
Ukoliko se pojave simptomi toplotnog udara, životinju treba postepeno rashlađivati rashlađenom, ali ne ledenom vodom, i što pre se obratiti veterinaru.

Jestrotić upozorava i na čestu grešku vlasnika pasa, koji tokom leta ljubimce ošišaju gotovo do kože.

„Poddlaka ima važnu ulogu u termoregulaciji. Kada se ukloni u potpunosti, pas može imati još veće probleme sa rashlađivanjem organizma. Nemojte odstranjivati sve što mu je priroda dala kao zaštitu“, kaže veterinar.

Ekstremne vrućine, dodaje, odgovaraju samo malom broju egzotičnih tropskih vrsta, dok za većinu životinja koje se gaje u Srbiji predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik. Zbog toga su blagovremena prevencija, dovoljno vode, hladovina i dobra organizacija nege najbolja zaštita tokom letnjih meseci.