Sezonski rad u poljoprivredi danas je znatno uređeniji nego pre nekoliko godina, ali jedan od najvećih problema proizvođača ostaje nerešen – sve je teže pronaći ljude spremne da rade u njivama i voćnjacima. Za šest godina rada portala za elektronsku prijavu sezonaca registrovano je više od 100.000 radnika, dok je kroz poreze i doprinose obračunato više od 2,4 milijarde dinara

    Problem nedostatka radne snage posebno dolazi do izražaja tokom letnjih meseci, kada su proizvođačima potrebni radnici za berbu, sadnju, okopavanje, sortiranje i pakovanje proizvoda. Rad na otvorenom, visoke temperature i veliki fizički napor odvraćaju potencijalne sezonce, čak i kada su dnevnice znatno veće nego ranije.
    Istovremeno, ni obavezna prijava nije potpuno iskorenila rad na crno. Iako elektronska procedura traje svega nekoliko minuta, deo sezonaca i dalje radi neprijavljeno, bez prava na zdravstveno i penzijsko osiguranje i zaštitu u slučaju povrede na radu.
    Kako prenosi RTS, jedan od sezonaca, Vukašin, prošle godine je tri nedelje radio bez prijave, iako mu je poslodavac, koji mu je prijatelj, ponudio da ga prijavi. Kako kaže, nije znao koliko će angažman trajati i posao je više doživljavao kao pomoć prijatelju nego kao klasičan radni odnos.

    Od pet sati administracije do prijave za nekoliko minuta

    Elektronski sistem prijavljivanja uveden je 2019. godine sa ciljem da smanji rad na crno i pojednostavi proceduru za poslodavce.
    Pre uvođenja sistema, prema podacima NALED-a, gotovo 95 odsto sezonskih radnika u poljoprivredi radilo je neformalno. Poslodavcima je za administraciju povezanu sa prijavljivanjem jednog radnika bilo potrebno i do pet sati mesečno, čak i kada bi sezonac radio samo jedan dan.
    Danas poslodavac radnika može da prijavi elektronski za svega nekoliko minuta, a unapred je poznat i iznos poreza i doprinosa koji se plaća za svaki dan angažovanja.
    Za šest godina rada portala evidentirano je više od 100.000 sezonskih radnika, dok je kroz sistem obračunato više od 2,4 milijarde dinara poreza i doprinosa.
    Portal nešto češće koriste pravna lica nego poljoprivrednici koji posluju kao fizička lica. Do sada je evidentirano 621 pravno lice i 438 poslodavaca fizičkih lica.
    Godišnje se u proseku prijavi oko 30.000 sezonaca, a najveći broj angažovanja beleži se tokom juna, jula i avgusta. U prvoj godini rada sistema bilo je prijavljeno oko 26.000 radnika, dok je već naredne godine njihov broj premašio 30.000.

    Dnevnica raste, ali radnika nema dovoljno

    I pored jednostavnije prijave i većih dnevnica, proizvođači navode da je sve teže obezbediti dovoljan broj sezonaca.
    Branko Ostić sa poljoprivrednog gazdinstva „Ostić“ iz sela Mađelos ocenjuje da je prijavljivanje radnika dobra mera, jer sezoncima obezbeđuje zdravstveno i penzijsko osiguranje tokom angažovanja, ali da nije rešilo problem nedostatka radne snage.
    Na ovom gazdinstvu tokom pojedinih sezona bilo je angažovano i prijavljeno nekoliko desetina radnika, u zavisnosti od obima proizvodnje. Sezonci su radili na berbi kornišona i paprike, sadnji, okopavanju, sortiranju i pakovanju proizvoda.
    Najveći problem predstavlja pronalaženje ljudi za berbu i druge poslove na otvorenom tokom leta, naročito u periodima ekstremno visokih temperatura.
    Berba kornišona, na primer, zahteva svakodnevni rad, disciplinu i preciznost tokom čitave sezone. Kada nema dovoljno radnika, proizvođači ne mogu da iskoriste puni potencijal proizvodnje.
    Lakše se pronalaze sezonci za kraće i fizički manje zahtevne poslove, poput sortiranja i pakovanja proizvoda u zatvorenom prostoru.

    Ko danas radi sezonske poslove u poljoprivredi

    Sezonske poslove najčešće prihvataju domaći radnici iz ruralnih sredina, nezaposleni, penzioneri, studenti i građani kojima je potrebna dodatna zarada u periodu intenzivnih poljoprivrednih radova.
    Odnos muškaraca i žena među prijavljenim sezoncima gotovo je izjednačen, a najveći broj radnika pripada starosnoj grupi od 40 do 60 godina.
    Sezonci se angažuju na poslovima setve, sadnje, berbe, žetve i drugim poslovima za koje je u kratkom periodu potreban veliki broj ljudi.
    Važno je i da prijavljivanje sezonskog rada ne utiče na status nezaposlene osobe niti na pravo na novčanu socijalnu pomoć. Radnik istovremeno dobija veću pravnu sigurnost, zdravstveno i penzijsko osiguranje, kao i osiguranje u slučaju povrede na radu.
    Poslodavci, sa druge strane, mogu fleksibilno da prijavljuju radnike u skladu sa obimom proizvodnje i vremenskim uslovima, dok država kroz sistem nastoji da smanji sivu ekonomiju i poveća naplatu poreza i doprinosa.
Kazne do milion dinara za neprijavljene radnike
    Za poslodavce koji sezonske radnike angažuju mimo zakona predviđene su novčane kazne.
    Pravno lice koje ne prijavi sezonca i ne dostavi propisane podatke Poreskoj upravi može biti kažnjeno iznosom od 100.000 do milion dinara.
    Za preduzetnike je predviđena kazna od 10.000 do 300.000 dinara, dok odgovorno lice u pravnom licu može platiti od 5.000 do 50.000 dinara. Poslodavcu koji je fizičko lice preti kazna od 5.000 do 150.000 dinara.
    U NALED-u ocenjuju da jednostavna elektronska prijava, niski administrativni troškovi i jasno definisane obaveze podstiču legalno angažovanje radnika.
    Ipak, podaci o tome u kojoj meri inspekcijske službe uspevaju da kontrolišu neprijavljeni sezonski rad nisu dostupni. RTS navodi da od resornog ministarstva nije dobio informacije o rezultatima inspekcijskog nadzora.
    Elektronska prijava je, dakle, značajno smanjila administraciju i omogućila većem broju sezonaca da ostvare prava iz rada, ali ključni problem domaće poljoprivrede ostaje isti – u trenutku kada berba ili drugi sezonski poslovi ne mogu da čekaju, radnika često jednostavno nema dovoljno.