Čak 95 odsto građana Evropske unije smatra da su poljoprivreda i ruralna područja važni za budućnost Evrope, dok 93 odsto ocenjuje da je obezbeđivanje stabilnog snabdevanja hranom važno. Kvalitet i poreklo hrane istovremeno ostaju među ključnim faktorima koji utiču na odluke evropskih potrošača, pokazuje najnovije istraživanje Eurobarometra o poljoprivredi i Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU
    Istraživanje je sprovedeno u svih 27 država članica EU tokom maja i juna 2026. godine, a obuhvatilo je 26.456 ispitanika različitih društvenih i demografskih grupa. Reč je o desetom Eurobarometru posvećenom stavovima Evropljana prema poljoprivredi i Zajedničkoj poljoprivrednoj politici (CAP).

    Sedam od deset građana smatra da CAP koristi svima
    
    Rezultati pokazuju da 70 odsto ispitanika smatra da Zajednička poljoprivredna politika koristi svim građanima EU, a ne samo poljoprivrednicima.
    Kada je reč o konkretnim efektima CAP-a, 78 odsto ispitanika smatra da ova politika doprinosi stabilnom snabdevanju hranom, 72 odsto razvoju istraživanja i digitalnih rešenja u poljoprivredi i prehrambenom sektoru, a 70 odsto jačanju položaja poljoprivrednika u lancu hrane. Oko 60 odsto smatra da CAP doprinosi održavanju razumnih cena hrane za potrošače.
    Istovremeno, 89 odsto građana podržava nastavak isplate podsticaja poljoprivrednicima za prakse koje doprinose zaštiti klime i životne sredine. Dve trećine ili više ispitanika smatra da CAP doprinosi održivom korišćenju prirodnih resursa, održivoj proizvodnji hrane i borbi protiv klimatskih promena.

    Poreklo hrane sve važnije

    Novo istraživanje prvi put je ispitivalo koliko je potrošačima važno da hrana koju kupuju bude poreklom iz Evropske unije. Za 79 odsto Evropljana poreklo iz EU predstavlja važan ili veoma važan kriterijum pri kupovini.
    Još veći procenat, 89 odsto, smatra važnim da hrana dolazi kroz kratke lance snabdevanja, a isti udeo ispitanika pridaje značaj tome da bude proizvedena u skladu sa višim standardima zaštite životne sredine i dobrobiti životinja.
    Kada je reč o uvozu, 89 odsto ispitanika smatra da bi poljoprivredni proizvodi koji ulaze na tržište EU trebalo da budu proizvedeni u skladu sa evropskim standardima u oblasti zaštite životne sredine, dobrobiti životinja i uslova rada. Istovremeno, 64 odsto ocenjuje da su trgovinski sporazumi EU sa drugim zemljama pozitivni za evropsku poljoprivredu.

    Cene hrane i prihod poljoprivrednika među prioritetima

    Kada su ispitanici upitani šta bi trebalo da budu glavni ciljevi evropske poljoprivredne politike u budućnosti, na vrhu liste je obezbeđivanje bezbedne, zdrave, održive i kvalitetne hrane.
    Razumne cene hrane za potrošače kao prioritet navodi 55 odsto ispitanika, dok 53 odsto ističe potrebu da se poljoprivrednicima obezbedi pravičan životni standard. Stabilno snabdevanje hranom navodi 50 odsto, zaštitu životne sredine i borbu protiv klimatskih promena 47 odsto, održivu proizvodnju hrane 46 odsto, a rast i nova radna mesta u ruralnim područjima 45 odsto.
    Gotovo polovina ispitanika, 48 odsto, želela bi da se finansijska podrška EU poljoprivrednicima poveća u narednih deset godina, dok 55 odsto sadašnji nivo pomoći za stabilizaciju prihoda poljoprivrednika ocenjuje kao odgovarajući.