Iz apatinske i novosadske luke počeo je izvoz kukuruza. Zlatno zrno za sada put svetske pijace šalje nekoliko velikih izvoznika, među kojima su kompanije “Ju point” i “Delta”, a prema procenama, do sada je izvezeno petnaestak hiljada tona. Prve šlepere zlatnog zrna izvezao je “Ju point”, a predstavnik ove kompanije u Novom Sadu Miroslav Debeljački kaže da izvoz ide sporije nego što se očekivalo, jer uprkos odličnom rodu, ove žitarice nema dovoljno u ponudi. On naglašava da je “Ju point” do sada izvezao 10.000 tona zrna koje je otišlo put rumunske luke Konstanca, odakle će biti upućeno do kupaca u Italiji i Španiji. – “Ju point” bi u veoma kratkom roku mogao izvesti i 100.000 tona kukuruza, ali je problem u tome što je ponuda mala – kaže Debeljački. – Veštački sušeno zrno otkupljujemo po 5,5 do 5,7 dinara kilogram, zavisno od toga koliko je roba udaljena od luke iz koje se izvozi, ali je ponuda mala. Kukuruza čak nema dovoljno u ponudi ni na Produktnoj berzi, tako da je to glavni ograničavajući faktor ekspanzije izvoza. Debeljački nije mogao da precizira razloge zbog kojih proizvođači ne žure da prodaju kukuruz, ali je ukazao na to da problem možda leži u činjenici da zbog nepovoljnih vremenskih prilika berba ide veoma sporo, a da se zbog povećane vlage kukuruz mora dosušivati. – Trenutna cena kukuruza na svetskom tržištu je približna onoj po kojoj ga “Ju point” sada kupuje u našoj zemlji, ali se manja zarada ipak ostvaruje jer je zrno prodato ranije – kroz terminsku trgovinu, i to po nešto višoj ceni – rekao je Debeljački. U Fondu za žito kažu da otkup ne ide kako se očekivalo zbog toga što je ovogodišnja berba počela a da na zalihama nije bilo ni kilograma kukuruza. Poljoprivrednici su ovogodišnje zrno počeli da beru i troše još u septembru, a dok se njihove ambari ne napune, ni prodaja neće ići brže. Iako nije izvoznik, novosadski “Danubijus” je važna karika u ovom lancu jer kupuje kukuruz, suši ga i zatim prodaje izvoznicima. U ovom preduzeću potvrđuju da ponuda zrna nije velika i da je do sada preko njih otišlo samo 12.000 tona zrna, mada je moglo biti plasirano znatno više. Milion tona može u svet – S obzirom na to da se ove godine očekuje rod kukuruza od 6,5 miliona tona, bez ikavih problema bismo mogli izvesti nešto više od milion tona – procenjuje za “Dnevnik” direktor Fonda za žito Vukosav Saković. On naglašava da bismo od prodaje ove žitarice mogli zaraditi oko 100 miliona evra, ali je uslov da cene ne porastu, jer je sadšnji nivo od 5,5 do 5,7 dinara za kilogram veštački sušenog zrna najviše što izvoznici mogu da plate. Saković naglašava da kukuruz ima kupca i da će ga za izvoz sigurno biti i da ova žitarica svakako neće proći loše kao pšenica koju još uvek nema ko da kupi.