Prema rečima profesora NS Poljoprivrednog fakulteta Zorana Keserovića, pod malinom u Srbiji nalazi se oko 19.000 ha. Od 2018., kada je proizvedeno oko 120.000 tona, beleži se pad, pa smo tako u 2023. imali svega 88.000 tona. “Došlo je do pada tehnologije proizvodnje. Jedan od razloga je što se ne koristi sertifikovan sadni materijal, ne primenjuju se savremene tehnologije podizanja zasada sa mrežama koje bi štitile ne samo od grada, već i od ožegotina”, ocenjuje profesor.

Predstavnici Vlade Srbije i predstavnici udruženja odgajivača svinja i živine juče su se dogovorili o donošenju kratkoročnih mera koje bi doprinele prevazilaženju pojedinih problema. Potom bi se pristupilo pripremi strateških mera za dugoročno unapređenje tih sektora, navedeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Na ovaj način bi, kako je rečeno, potrebe domaćeg tržišta bile zadovoljene, što je nacionalni interes i predstavlja apsolutni prioritet, dok bi se istovremeno obezbedili i kapaciteti za izvoz.

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED-a) poljoprivreda spada u jedan od najvećih generatora takozvane “sive zone” poslovanja kod nas. Odraz je to, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta. Voćari, na primer, tvrde da njihove jabuke, bez obzira na količinu u prometu, dok ne stignu do krajnjeg kupca, prođu kroz šest ruku. I svaka od njih, u tom zidanju cena, uzme bar dinar-dva, dok se državni organi, u prvom redu tržišna inspekcija, nigde ne pojavljuje.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Južnom Pomoravlju pod plastenicima je skoro tri hiljade hektara. Godišnje povrtari iz ovog kraja proizvedu oko 3.500 vagona povrća, a oko 70 odsto proizvoda plasira se na domaće tržište. “Imamo kupus domaći, koji polako pristiže, i krastavac. To znači da su naši vredni proizvođači na vreme zasadili povrće, ubiraju plodove i plasiraju našim kupcima”, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSSS u Leskovcu. Povrtari na jugu Srbije retko koriste podsticajne sredstva od države, ali ističu da bi im uvođene prelevmana mnogo značilo.

Jedna od najopasnijih bolesti papkara - slinavka i šap, izbila je nedavno na farmi mlečnih krava u Mađarskoj nedaleko od granice sa Slovačkom. U januaru je slinavka i šap takođe otkrivena u malom stadu bivola u Nemačkoj. Virus koji je otkriven u Mađarskoj nije srodan sa onim koji je otkriven u Nemačkoj i ne postoji zajednički izvor infekcije. Za vlasnike životinja sada je važno da budu na oprezu, jer je rano otkrivanje ključno za ograničavanje širenja.

Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500 miliona dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata, takođe u iznosu od 500 miliona dinara.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Predstavnici države, na čelu sa ministrom poljoprivrede Aleksandrom Martinovićem, sastali su se juče sa predstavnicima udruženja odgajivača svinja i živinara. Tema sastanka bilo je aktuelno stanje u oblasti stočarstva i živinarske proizvodnje i prerade u Srbiji.

Situacija u ribarstvu i dalje nije dobra, ribe i nema previše na tržištu kod nas, pa i u zemljama okruženja, objašnjava Krum Anastasov, predsednik Grupacije za ribarstvo PKS i direktor ribnjaka Kapetanski rit. ”Već dve godine i ono minimalno što nam je sledovalo od subvencija ne dobijamo. Ne objavljuju se javni pozivi za ribarstvo, pre svega za šarana. S obzirom na to da ni u regionu nema mnogo ribe, očekuje se dalji rast cena. Površine pod ribnjacima su sa 11.000 hektara smanjene na 5.000 hektara.