Valjevo će ove godine za poljoprivredu izdvojiti 174,4 miliona dinara, što je više od deset puta u odnosu na pre deceniju. Sredstva su namenjena podsticajima proizvodnje, radu preduzeća Agrorazvoj – valjevske doline i protivgradnoj zaštiti, dok je oko 140 miliona dinara planirano za direktne subvencije poljoprivrednicima – kupovinu sadnica, traktora i mehanizacije, kao i podršku mladima koji ostaju na selu.

Info Tim Logistika procenjuje da će tokom većeg dela tržišne 2025/26 godine cena pšenice biti niža od cene kukuruza, što bi moglo da poveća njenu upotrebu u stočnoj hrani. Prema podacima RZS, pšenica je lane požnjevena na 607.000 ha, a prema istraživanju Info Tim Logistike ostvaren je rekord – prosečan prinos bio je 6,3 t/ha, odnosno ukupno 3,82 miliona tona. U novu tržišnu godinu ušlo se i sa velikim prelaznim zalihama od 1,04 Mt, pa raspoložive količine dostižu 4,86 Mt. U prva četiri meseca tržišne godine izvezeno je 409.000 tona, što je 7–10% više nego ranije.

Za poljoprivredu je u budžetu Srbije za 2026. godinu opredeljeno 147,5 milijardi dinara, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, navodeći da agrarni budžet trenutno čini 7,2% ukupnog budžeta države. Prema njegovim rečima, Srbija danas u ovaj sektor ulaže dvostruko više nego što on trenutno doprinosi bruto dodatoj vrednosti, jer poljoprivreda učestvuje sa 3,6%, dok se u javnosti i dalje često koristi zastarela procena od 10 odsto. Glamočić je istakao da apsolutna vrednost poljoprivrede nije opala, već je porasla.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da nakon obilnih snežnih padavina i porasta vodostaja pojačano prati stanje širom Srbije i da je situacija pod kontrolom. Vanredne mere odbrane od poplava uvedene su preventivno na Limu, Drini i Ibru, a vodostaji su stabilni i nema bojazni od pojave leda, rekla je v.d. direktora Republičke direkcije za vode Maja Grbić. Ekipe su na terenu i u stalnoj su vezi sa RHMZ-om. U zapadnoj Srbiji moguć je lom grana i izvaljivanje stabala, pa se građanima savetuje oprez i izbegavanje šumskih područja.

Novi Pravilnik o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva predviđa da proizvođači borovnica, malina i jagoda mogu da dobiju do pet miliona dinara godišnje. Ranije je maksimalni iznos bio 3,5 miliona dinara. Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da su povećani i maksimalni iznosi podsticaja za nabavku sadnica voćaka i hmelja sa 2,5 na 3,5 miliona dinara. Dodaje se da je povećan i iznos za nabavku naslona za proizvodne zasade voćaka i hmelja sa 825.000 na milion dinara kao i za pripremu zemljišta sa 375.000 na 400.000 dinara.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o trgovačkim praksama je počela i trajaće do 28. januara, saopštilo je Ministarstvo trgovine. Cilj rasprave je da se kroz uključivanje stručne i šire javnosti unapredi zakonski okvir koji treba da uvede jasnija i pravednija pravila poslovanja na tržištu

Kada govorimo o 2026. godini, očekujemo produbljivanje jaza u domaćoj poljoprivredi. Ne samo između velikih i malih proizvođača, već sve jasnije između digitalne generacije poljoprivrednika i onih koji i dalje rade po tradicionalnim modelima, bez pristupa znanju, tehnologijama i savremenim informacijama. Taj jaz neće biti samo tehnološki – već i ekonomski. Klimatske promene će, nažalost, i dalje snažno uticati na proizvodnju. Suše, grad, mrazevi bez snežnog pokrivača i ekstremni vremenski događaji postaće nova normalnost.

Ministarstvo poljoprivrede saopštilo je da veterinarska inspekcija sprovodi pojačan nadzor u objektima koji se bave proizvodnjom, preradom, skladištenjem i prometom mesa, mleka i mlečnih proizvoda, ribe, jaja i drugih prehrambenih proizvoda. Kontrole su usmerene na bezbednost i kvalitet hrane, poreklo sirovina, ispravnost deklaracija i rokova trajanja, kao i uslove čuvanja i izlaganja proizvoda. Cilj nadzora je zaštita zdravlja potrošača i sprečavanje stavljanja u promet zdravstveno neispravne ili neadekvatno deklarisane hrane.

U pretprazničnoj, poslednjoj radnoj nedelji u ovoj godini, očekivan je bio smanjeni promet i smanjena aktivnost berzanskih učesnika. Robu su nudili uglavnom oni kojima je novac bio potreban da do kraja godine završe finansijske obaveze, dok su kupci najčešće predlagali plaćanje u novoj godini i oprezno se izjašnjavali sa tražnjom, i po pitanju cena i po pitanju količina. Takođe, veliki broj tržišnih učesnika završio je trgovinu za ovu godinu i veće angažovanje najavljuje posle novogodišnjih i božićnih praznika.