Voćarstvo je godinama jedan od najvažnijih sektora domaće poljoprivrede, sa velikim udelom u ukupnom izvozu prehrambenih proizvoda. Malina, jabuka i višnja već tradicionalno drže visoke pozicije među izvoznim adutima Srbije, a sve češće im se pridružuje i borovnica, koja beleži snažan rast u površinama, izvozu i interesovanju proizvođača. Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu dr Zoran Keserović ističe da borovnica ima potencijal da uskoro postane jedna od ključnih voćnih kultura u izvoznom bilansu Srbije.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Proizvodnja mleka u Srbiji trenutno beleži višak, što dodatno komplikuje situaciju na tržištu, ocenjuju stručnjaci. ”Ovo je doba godine kada se završava teljenje krava i proizvodnja mleka je najveća, a stiglo je i zeleno hranivo na njivama, što takođe doprinosi povećanoj proizvodnji”, kaže Nenad Budimović, sekretar Udruženja za stočarstvo Privredne komore Srbije. Iako su otkupne cene mleka najviše u regionu, izvoz i dalje zaostaje za uvozom, delom i zbog prisustva aflatoksina u mleku.

Otkupna cena maline bi trebalo da bude 450 dinara sa tendencijom rasta. Prema sadašnjim pokazateljima u ovoj godini se ne može očekivati više od 30.000 tona maline, što je od 30–50 odsto manje nego prošle godine, kaže Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača maline. Računica je, kaže, jednostavna i postoji više faktora koji su doveli do ovakve cene. ”Hladnjačari su uvek do sada govorili da cena maline zavisi od ponude i tražnje. Evo sada imamo situaciju da je ponuda i u svetu, Evropi i kod nas manja nego prošle godine.

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je juče da poljoprivrednici ostaju nezadovoljni uprkos budžetu koji je danas četiri puta veći nego u njegovom prethodnom mandatu. Najavio je da dalji rast budžeta nije realan, te da je prioritet njegova efikasnija raspodela. Na konferenciji ”Podsticaji u fokusu“ ministar je najavio strožu kontrolu subvencija, obavezne račune i predračune, novi kalendar konkursa.

Organska proizvodnja u Srbiji zauzima tek 0,85% korišćenog poljoprivrednog zemljišta, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede iz 2023. godine, dok podaci o dostupnosti domaćih organskih proizvoda na tržištu ne postoje. Ivana Simić, generalna sekretarka asocijacije ”Serbia Organica“, navodi da taj procenat uključuje i zemljište u konverziji, tokom kojeg se proizvodi ne mogu deklarisati kao organski. Najzastupljenija je proizvodnja voća (33,4%) i žitarica (30,5%). Iako čini mali udeo, organska proizvodnja beleži rast od gotovo 300% u poslednjoj deceniji.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić sastao se juče sa ambasadorom Mađarske u Beogradu Jožefom Mađarom, a u razgovoru je istaknuto da će dve zemlje nastaviti da razvijaju blisku saradnju u oblasti agrara, u interesu očuvanja ruralnih područja i modernizacije proizvodnje. Sagovornici su konstatovali da poljoprivreda predstavlja više od proizvodnje hrane i da je to način života i temelj očuvanja sela, navodi se u saopštenju Ministarstva.

Kreće sezona radova u poljoprivredi, a za mnoge od njih biće angažovani sezonski radnici. Prema podacima iz prethodnih godina procenjuje se da se u Srbiji angažuje oko 80.000 ljudi za sezonske poslove u poljoprivredi. Do 2019. godine 95% njih radilo je na crno zbog komplikovanih procedura prijave. Tada je pokrenuta reforma i 2019. godine uveden je elektronski sistem prijave.

Na skupštini Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, održanoj u Varni, izneta jebozbiljna zabrinutost zbog naglog pada otkupne cene sirovog mleka i potencijalnog stvaranja nove krize na tržištu mleka u Srbiji. Predsednik udruženja Goran Vasić upozorio je da je država potrošila milijardu dinara na subvencionisanje mleka u prahu kako bi se sprečilo otkazivanje otkupa sirovog mleka, postavljajući pitanje da li je ta mera iskorišćena na pravi način i da li je bilo zloupotreba.