Najvažnije iz protekle nedelje:

Odeljenje za poljoprivredu Opštine Ivanjica pozvalo je poljoprivrednike da prisustvuju prezentaciji o savremenoj upotrebi dron tehnologije u voćarstvu. Skup će biti održan 15. septembra u 12h u sali Skupštine opštine, nakon čega će na jednom gazdinstvu u selu Šume biti prikazana i praktična primena. Ivanjica je prepoznata kao voćarski kraj u kojem je proizvodnja maline osnov egzistencije za veliki broj domaćinstava.

Proizvodnja nane u Srbiji beleži nagli rast, jer je ova biljka sve traženija na evropskom tržištu. Kilogram suvog lista dostiže cenu od 4 do 5 evra, a prinos po hektaru može biti i do 1.500 kilograma, što farmerima donosi prihod od 6.000 do 7.000 evra. Troškovi ulaganja procenjuju se na oko 2.000 evra, pa čista zarada može iznositi i do 5.000 evra po hektaru. Posebno je tražena organska nana, čija cena na izvoznim tržištima ide i do 30 odsto više. Otkup je gotovo zagarantovan, a proizvođači sa sopstvenim sušarama ili destilerijama ostvaruju dodatnu dobit.

U centralnoj Srbiji ponovo se vraća praksa da se krave drže na otvorenom, što savetodavci preporučuju i kao način da se poveća mlečnost. Goran Joksić iz Poljoprivredne stručne službe Kragujevac ističe da ispusti treba da budu blizu štale, da imaju zaklon od sunca i stalno dostupnu hladnu vodu. Primer dobre prakse je imanje Miroslava Pavlovića iz sela Veliko Krčmare kod Rače, gde krave uživaju u slobodnom kretanju, teljenje se često odvija na otvorenom, a stočar naglašava da im boravak napolju donosi zdravlje i veću mlečnost.

Leblebija ili naut gaji se na oko 210 jutara u Srbiji, a ovogodišnja žetva donela je prosečan prinos od 1,4 tone po jutru – ukupno oko 200 tona. Oko 60% roda koristiće se za domaće potrebe, dok ostatak ide u izvoz, najviše u Sloveniju i Mađarsku. Ova biljka je sve popularnija u ishrani a zbog jednostavnije proizvodnje sve češće je seju mladi poljoprivrednici. ”Za setvu ne treba mnogo ulaganja, dovoljno je oko 100 evra po jutru i đubrenje koprivom“, kaže Nemanja Mirilov iz Bačkog Gradišta, koji se uzgojem bavi već nekoliko godina.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ovogodišnja suša ponovo je ogolila probleme u vodosnabdevanju ruralnih područja Srbije. Dotrajala vodovodna mreža, sumnjiv kvalitet vode i nelegalni priključci samo su deo izazova sa kojima se suočavaju sela, a o tim temama govorilo se na konferenciji u Čačku. Žitelji Sokolića kod Čačka trenutno se snabdevaju vodom sa čak četiri različita izvorišta. U pojedinim slučajevima, rezervoari pokrivaju svega nekoliko domaćinstava. Seoski vodovodi građeni pre pola veka danas nisu pouzdani ni po količini ni po kvalitetu vode.

Najveća poljoprivredna manifestacija južno od Save i Dunava – Šumadijski sajam poljoprivrede – biće održana u Kragujevcu od 4. do 7. septembra, u prostoru Šumadija sajma. Ova smotra agrara okuplja najbolje i najinovativnije proizvođače, distributere i stručnjake iz svih oblasti poljoprivrede. Posetioci će moći da se upoznaju sa najnovijim dostignućima u agraru, mehanizaciji i tehnologijama, ali i da učestvuju u stručnim predavanjima i izložbama posvećenim zadrugarstvu, zdravoj hrani i očuvanju tradicije.

Promet poljoprivrednih proizvoda na pijacama u Srbiji u drugom tromesečju 2025. godine bio je veći za 10,3% u odnosu na isto tromesečje prethodne godine, saopštio je Republički zavod za statistiku. Kada se posmatra čitav period od januara do juna, promet je u tekućim cenama porastao za 7,6% u poređenju sa istim periodom 2024. Međutim, ukupna vrednost prodaje i otkupa poljoprivrede, šumarstva i ribarstva u drugom tromesečju beleži pad od 12,5% u odnosu na isti period prethodne godine.

Već mesecima u Srbiji kukuruz je skuplji od pšenice iako je na međunarodnom tržištu drugačije, uobičajeno, odnosno obrnuto. Iako bi trebalo da međunarodno tržište funkcioniše po principu spojenih sudova, to prema rečima agroekonomiste Žarka Galetina sada nije slučaj. Trenutno stanje nije video više od 20 godina koliko, kako kaže, “prati situaciju”. “Ovih meseci kao da smo sami na ovom belom svetu i kao da naše tržište funkcioniše samo za sebe. Kukuruz je skuplji i preko 30 odsto od pšenice”, kaže Galetin. Cena kukuruza 20.