Srpski seljak, od 1989. do danas, može da nahrani sve veci broj gladnih usta, ali njegova radinost ni izbliza nije dovoljna da bi smanjio jaz u produktivnosti u odnosu na farmere razvijenih zemalja, koji mogu da ishrane sto pedeset i više ljudi u proseku. Zbog cega? Da li smo i pored svog truda nedovoljno vredni, neopremljeni, rdjavo organizovani, imamo li male posede.
- Mi odnedavno postajemo nešto izmedju robnih proizvodjaca za tržište, a samim tim i za izvoz, a ne gazdinstva kojima je jedini cilj da prehrane svoju porodicu - kaže istraživac u PKS Vojislav Stankovic i dodaje da nam tek predstoji žestoka tržišna utakmica sa sve izvesnijim približavanjem EU.
Izvor: Politika