Ista grupa faktora koja je uticala na cenu svinja ove godine, nastaviće svoje delovanje i u narednoj: velika potražnja potrošača za proteinima životinjskog porekla, relativno visoke cene domaće govedine i veliki izvoz. Ista grupa faktora koja je uticala na cenu svinja ove godine, nastaviće svoje delovanje i u narednoj: velika potražnja potrošača za proteinima životinjskog porekla, relativno visoke cene domaće govedine i veliki izvoz. Zahtev potrošača u US za animalnim proteinima čini se da će se zadržati na istom nivou i u sledećoj godini, sa očiglednom odgovarajućom dobiti za svinjarsku proizvodnju. Kontinuitet visokih cena domaće govedine i dalje će uticati na povećanje relativne privlačnosti maloprodajnih cena svinjetine dok se očekuje snižavanje cena živinskog mesa radi postizanja konkurentnosti na tržištu. Kumulativni ukupni izvoz iz US do kraja avgusta se povećao za oko 23 % u odnosu na isti period prošle godine. Izvoz u avgustu je iznosio 153 miliona funti, što je za 18 % više od avgusta 2003 godine. Najveća izvozna tržišta su i dalje Meksiko i Tajvan. Na kumulativnim osnovama u peroidu do avgusta, potražnja u Meksiku za produktima svinjarske proizvodnje iz US je za 67 % veća nego za isti period prošle godine. Na Meksičko tržište je plasirano do avgusta 24 % US izvoza, na prema 18 % za isti period prošle godine. Potrošači u Meksiku svinjarskim proizvodima zamenjuju relativno skupe goveđe proizvode iz US i što je važnije meksička ekonomija takođe rase godišnjom stopom od 4 % , a prognoze su da će se trend nastaviti i u 2005 godini. Smatra se da će veći prihod u Meksiku dovesti do rasta potražnje za proteinima životinjskog porekla. Kumulativni uvoz u Tajvan do avgusta je iznosio 72 miliona funti, što je 92 % više nego lane. Do ove godine je Tajvan činio oko 5 % US izvoza, dok je u prvih 8 meseci 2003 godine izvoz se kretao oko 3 %. Problemi sa zaraznim oboljenjima u domaćim stadima, kao što je svinjski cirkovirus (PVC), uglavnom objašnjava ovogodišnju veliku potražnju Tajvana za svinjskim proizvidima iz US.