Srpskom stočarstvu nikako da krene, korak napred, dva unazad. Država je donela uredbu kojom subvencioniše nabavku stočnog podmlatka, ali zato cena stočne hrane beleži rekorde, a trgovci sve više uvoze stoku, meso i mleko i tako obaraju cenu domaćim farmerima.

Kozarstvo je do pre nekoliko meseci bio isplativ posao. Zarađivalo se na mleku, surutki, čuvenom kozijem siru i prodaji jaradi. Međutim, odgajivač koza u Kisaču Milan Rainović, koji stočnu hranu kupuje, kaže da nikada nije bilo teže baviti se tom proizvodnjom. “Cene stočne hrane su porasle od 50 do 100 posto. Stočno brašno je u oktobru prošle godine bilo 16 dinara a sada je 27 dinara. Suncokretova sačma je u oktobru koštala 23, a danas je 32 dinara. Sojin griz je lane bio 42, a sada je 64 dinara”, konstatuje Rainović. Visoka cena kukuruza je podigla cenu lucerke. Ona je lane bila 11 a sada 22 dinara. Poljoprivrednici su zaorali svoja lucerišta i posejali kukuruz. Rainović kaže da im najavljene subvencije za kupovinu stočnog podmlatka neće mnogo pomoći. Do 15. maja iz Švajcarske, Belgije, Nemačke, Holandije uvezli smo svinjsko meso za četiri i po miliona evra. S obzirom na to da Srbija nema pravilnik o uslovima trošenja svinjskog mesa, naši prerađivači povoljno kupuju meso, jer tamošnji trgovci mogu da ga drže smrznutog šest meseci. Tako u naše klanice dolazi meso koje u ovim zemljama, ako ga ne prodaju, završava u kafilerijama. Uvozili smo i žive svinje za milion i po evra, najviše iz Hrvatske. Uz to za uvoz svežeg mleka, uglavnom iz Belgije, plaćeno je dva miliona 300 hiljada evra. Uz sve navedeno, nameće se zaključak da je teško očekivati bolju budućnost našeg stočarstva. (RTV)