Ne samo da je prinos kukuruza dobrano manji od očekivanog već ga s mnogih vojvođanskih njiva nećemo ni brati jer je suša, kakvu već godinama nismo imali, uzela danak. Krajnje je vreme da država proglasi elementarnu nepogodu i pronađe način da proizvođačima kolikotoliko ublaži materijalnu šteta, poručuju stručnjaci koji već danima ukazuju na alarmantnu situaciju na njivama.

A dokle je došlo jasno je svima koji bace pogled na oranice – na njima sve podseća na saharsku 2000. godinu, kada su prinosi bili tek 2,5 tone po hektaru. Pomenimo, u rodnim godinama prosečan prinos ide i do skoro šest tona. ”Zbog velikih vrućina Vlada bi trebalo da proglasi sušu za elementarnu nepogodu”, poručio je upravnik Odeljenja za kukuruz NS Instituta za ratarstvo i povrtarstvo dr Đorđe Jocković. Trebalo bi, smatra taj stručnjak, da se izađe u susret poljoprivrednicima koji su u zakup uzeli velike površine zemlje i koji imaju velike rate za kredite, a koji zbog suše neće moći da vrate anuitete. Recimo, ratari na čijim je njivama suša bila najžešća mogli bi biti oslobođeni poreza ili da im se omogući da ga plaćaju umanjenog. Takođe, ustupke bi država mogla da napravi i kod zakupa zemljišta a, na kraju krajeva, i subvencije bi za njih mogle biti veće. Suša je, osim na kukuruz, uticala i na sve druge poljoprivredne kulture, pa čak i na suncokret koji je poznat kao biljka otporna na vremenske prilike. Na velikom broju površina ne može doći do bilo kakvog poboljšanja i ukoliko, eventualno, dođe do povećanja padavina, rekao je Jocković, napominjujući da bi idealna situacija bila kada bi se temperature u narednom periodu zadržale na 25 do 30 stepeni Celzijusa i kada bi palo najmanje 30 litara kiše po kvadratnom metru. Tada bi moglo doći i do oporavka biljaka. (Dnevnik)