Prema podacima Vinogradarskog atlasa objavljenog prošle godine, u Srbiji bez Kosova i Metohije ima 22.159 hektara pod grožđem od čega se 5.032 ha nalazi u Vojvodini. To su podaci koji se zasnivaju na popisu poljoprivrede iz 2012. i ne obuhvataju površine pod vinogradima čiji vlasnici ne prodaju vino.

Trenutno je u toku i formiranje vinogradarskog registra koje je Ministarstvo poljoprivrede poverilo Centru za vinogradarstvo i vinarstvo u Nišu, a koji će sadržati informacije o svim parcelama pod lozom sa tačnom površinom i koordinatama. Njegov završetak može se očekivati za godinu do dve, ali ni taj registar neće obuhvatiti površine na kojima se proizvodi grožđe za “sopstvene potrebe”. Po rečima direktora Departmana za voćarstvo i vinogradarstvo NS Poljoprivrednog fakulteta i jednog od autora “Vinogradarskog atlasa” Dragoslava Ivaniševića, u Vojvodini se na 16% površina gaje stone sorte grožđa, dok ostatak čine vinske i tom pogledu je u severnoj pokrajini povoljnija situacija nego u centralnoj Srbiji. I u pogledu prosečne površine pod vinogradima u Vojvodini je bolje stanje. Naime, u Vojvodini prosečan posed pod lozom je 0,85 ha, dok je u centralnoj Srbiji 0,23 ha, ali pri tom treba uzeti u obzir činjenicu da 1.100 od 5.032 ha pripada Vršačkim vinogradima. Prema podacima iz septembra 2015, u Srbiji je registrovano 369 tržišno orijentisanih vinarija, od čega 225 u centralnoj Srbiji ,a 139 u Vojvodini. - Ne možemo biti zadovoljni ovakvim stanjem - kaže Ivanišević. - Da bi se održala površina pod vinogradima, godišnje bi trebalo posaditi oko 200 do 300 hektara, a prošle godine je u celoj Srbiji podignuto svega 40 hektara. Čini mi se da će taj trend pada površina, iako je nizak, nastaviti. Ohrabruje podatak da se kvalitet vina u poslednjih 10 do 15 godina značajno, čak i drastično povećao kod nas. Do izražaja dolaze manje porodične vinarije, koje puno vode računa o kvalitetu vina, što je u skladu sa svetskim trendovima, jer se u svetu promet vina količinski smanjuje , ali se povećava obrt u vinu. Piju se manje količine, ali kvalitetnijih vina, što je u svetlu današnjih životnih navika - objašnjava dr Ivanišević. Udruživanje vinogradara i vinara boljka je koja prati ovaj sektor. Od 2014. je na snazi novi sistem zaštite geoporekla, po kojem je nosilac geoporekla udruženje, a ne sam proizvođač kao pojedinac. To znači, kako kaže Ivanišević, da u jednom rejonu svi proizvođači sa tog terena moraju da se udruže što se trenutno radi. (Dnevnik)