Savremena tehnologija omogućava državi da kontroliše površine poljoprivrednog zemljišta kojima raspolaže i upravlja. Šta je sve vidljivo pomoću satelitskih snimaka i koja je praktična primena ovih informacija za Politiku otkriva Branko Lakić, direktor Uprave za poljoprivredno zemljište.

Prema njegovim rečima, e-agrar je u suštini baza poljoprivrednika i kada se on registruje, unošenjem podataka o gazdinstvu sistem generiše državne parcele koje je taj poljoprivrednik zakupio i površinu koja je upisana u ugovoru tako da treba da doda kulturu koja je uspostavljena na toj parceli. Sistem automatski eliminiše vrste zemljišta, odnosno kulture na koje se ne primenjuju podsticaji. Na primer pašnjak se u istom trenutku izuzima za subvenciju po hektaru.
– Vrlo jednostavno eliminišemo parcele na kojima se nalazi šuma. U suštini vidimo sve što na terenu nije poljoprivredno zemljište. Do pre pet ili šest godina to apsolutno nije moglo da se na efikasan način proveri – napominje naš sagovornik.

Primenom najsavremenijih geografsko-informacionih tehnologija celokupan, složan postupak upravljanja državnim zemljištem je digitalizovan. I to od početka do kraja. Digitalizacija državi omogućava da jednostavno i efikasno upravlja ovim javnim resursom, a građanima i celokupnoj javnosti niz servisa.

– Tako svako na brz i efikasan način može da dođe do relevantne informacije za bilo koju od tačno 290.262 parcele kojima država u ovom trenutku neposredno upravlja – naglašava Lakić. Navodi da te informacije nisu samo alfanumeričke u smislu brojeva, analitike ili statistike, već one sadrže geografske podatke o položaju svake pojedinačne parcele na terenu, njenom obliku, okruženju sa faktičkim stanjem na satelitskim podlogama različitog tipa.

– Na ovim satelitskim podlogama su najrazličitiji slojevi koje smo omogućili, a prethodno proverili tačnost svih relevantnih podataka. Uključujući podatke katastra. Tako da tamo gde stanje u katastru eventualno ne odgovara stanju na terenu, kroz ove servise dobijamo potpuno tačne podatke. Na taj način u saradnji sa Republičkim geodetskim zavodom ispravljamo podatke katastra koji ne odgovaraju situaciji na terenu – kaže Lakić. Dodaje da na satelitskim podlogama postoje najrazličitiji slojevi koji su prikazani različitim bojama. Može se, recimo, videti koja je parcela u zakupu i na koji period, slobodno zemljište ili ono koje se trenutno nudi na javnom nadmetanju. Na podlogama je označena i poljoprivredna infrastruktura, gde se jasno vidi državno zemljište na kome postoji voćnjak, vinograd, sistem za navodnjavanje i slično. Postoje i informacije o zaštićenim područjima, struktura zemljišta po klasama i kulturama, a posebno je naznačeno i suvlasništvo tamo gde je država suvlasnik sa privatnim licima.

Lakić napominje da sve ovo za posledicu ima znatno povećanu potražnju za državnim zemljištem i znatno veće cene zakupa koje se postižu na digitalnim nadmetanjima jer je korisnicima sada jasnije šta se nudi, i koji je kvalitet tih parcela.

Preko posebnog servisa na sajtu Uprave za poljoprivredno zemljište svaki građanin može da pošalje i anonimnu, digitalnu prijavu svih nezakonitosti na poljoprivrednim parcelama. Sa terena, preko mobilnog telefona, može da pošalje fotografiju i svoju geolokaciju na kojoj se nalazi i prijavi recimo zemljište koje je uzurpirano ili se daje u podzakup, što je zabranjeno. Može da prijavi i divlju deponiju na poljoprivrednom zemljištu, bez obzira na to da li je u privatnom ili državnom vlasništvu.