Kreće sezona radova u poljoprivredi, a za mnoge od njih biće angažovani sezonski radnici. Prema podacima iz prethodnih godina procenjuje se da se u Srbiji angažuje oko 80.000 ljudi za sezonske poslove u poljoprivredi. Do 2019. godine 95% njih radilo je na crno zbog komplikovanih procedura prijave. Tada je pokrenuta reforma i 2019. godine uveden je elektronski sistem prijave.

Na skupštini Udruženja proizvođača mleka Mačvanskog okruga, održanoj u Varni, izneta jebozbiljna zabrinutost zbog naglog pada otkupne cene sirovog mleka i potencijalnog stvaranja nove krize na tržištu mleka u Srbiji. Predsednik udruženja Goran Vasić upozorio je da je država potrošila milijardu dinara na subvencionisanje mleka u prahu kako bi se sprečilo otkazivanje otkupa sirovog mleka, postavljajući pitanje da li je ta mera iskorišćena na pravi način i da li je bilo zloupotreba.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Unapređenje kanalske mreže i sistema za navodnjavanje na teritoriji AP Vojvodine nastavlja se radovima na prenameni sistema ”Plandište III“. Ovaj projekat jedan je od 19 novih projekata koji su započeti kroz drugu fazu radova na prenameni kanalske mreže u dvonamenske sisteme, saopštilo je JVP “Vode Vojvodine”. Radovima na sistemu ”Plandište III“ obuhvaćen je glavni kanal III-A i okolni sporedni kanali koji su u sklopu ovog sistema.

Grad, veličine kokošijeg jajeta i lešnika, zahvatio je u utorak više sela u opštini Topola i uništio i preostalo voće posle mraza od pre mesec dana, izjavio je predsednik Skupštine opštine Topola, Dragan Jovanović. On je rekao da je šteta od mraza procenjena na tri milijarde dinara, a da će od grada tek biti utvrđena. Jovanović je rekao da ne zna kako će voćari finansijski preživeti i da je razgovarao sa ministrom poljoprivrede Draganom Glamočićem da im se, pošto su uglavnom kreditno zaduženi, prolongira otplata glavnice na godinu dana.

Niske temperature, početkom aprila, desetkovale su rod najzastupljenijih voćarskih kultura u Toplici, višanja i šljiva, od 50 pa do 80%, u odnosu na prosečne godine. Iako je u prvi mah izgledalo da su štete od mraza znatno veće u šljivicima, pokazalo se sada, skoro mesec dana kasnije, da roda višanja u većini voćnjaka praktično neće ni biti za organizovanu berbu. Štete se mere milionima evra, ako se zna da se u ovom delu Srbije, u toku godine, proizvede najviše ovog voća.

Država će intervenisati korekcijom cena i merama zaštite domaće proizvodnje, izjavio je ministar poljoprivrede Dragan Glamočić, uz napomenu da se očekuje stabilizacija već u narednim nedeljama

Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je juče da je zbog povećanih zaliha mleka obustavljeno izdavanje dozvola za uvoz mleka, proizvoda od mleka i proizvoda od palminog ulja, koji zamenjuju mleko. ”Imajući u vidu da su mlekare opterećene istorijskim lagerima zbog povećanog uvoza, povećane proizvodnje i smanjene potrošnje, Ministarstvo je zaustavilo izdavanje uvoznih dozvola za mleko, mlečne proizvode, kao i za proizvode na bazi palminog ulja koji zamenjuju mleko“, rekao je Glamočić, a saopštilo to ministarstvo.

Ritopek, poznat po proizvodnji trešanja, ove godine beleži značajan pad prinosa zbog mraza i nedostatka pčela tokom perioda cvetanja. U voćnjaku Zlatka Ignjatovića, prinos sorte burlat biće svega oko 10–15% u odnosu na očekivani. Sitni plodovi, koji nisu uspešno oplođeni zbog hladnog i kišovitog vremena, uglavnom će opasti. Poznije sorte obećavaju nešto bolje rezultate, ali štete su velike – na nekim parcelama nema šta da se obere. Cena trešanja biće visoka, ali, kako Ignjatović kaže, otkupljivači određuju cenu, a trenutni rod ne pokriva ni osnovne troškove.

Najvažnije iz protekle nedelje: