Ponuda seoskog turizma sve sadržajnija i kvalitetnija

Ponuda za sve ljubitelje seoskog turizma u Srbiji je sve sadržajnija, a raste broj etno kuća, domaćinstava i etno sela koja su u ponudi kako domaćim tako i stranim gostima. Prema evidenciji iz E-turiste, u Srbiji je registrovano 841 seosko turističko domaćinstvo, osam etno kuća i devet salaša, a godišnje se realizuje oko 155.000 noćenja. Direktorka Turističke organizacije Srbije Marija Labović napominje da je iz godine u godinu ponuda sve sadržajnija i kvalitetnija.

Srbija štiti tržište, ne uvozimo žitarice iz Ukrajine

Poslednjih dana u medijima se ponovo spekuliše da je uvoz žitarica iz Ukrajine oborio cene domaćih proizvođača pšenice i kukuruza. Naime, nekoliko udruženja poljoprivrednika objavila su da je ovogodišnja prolećna setva neizvesna zbog velikih gubitaka ratara, ali kao glavni razlog za takvo stanje naveli su nelojalno tržišno poslovanje i uvoz. Ističe se da su u uvozu prednjačile ukrajinske žitarice pošto ga država nije zabranila. Sunčica Savović, direktorka ”Žita Srbije”, oštro je demantovala ove navode.

Saradnja ratara i pčelara presudna za očuvanje useva i bezbednost pčela

 

Uljana repica se ovih dana, pre potpunog cvetanja, tretira pesticidima kako bi se sačuvala od štetočina i potpuno razvila cvet, koji je, sa druge strane hrana za pčele, pa ratari i pčelari Subotice, ističući svoj primer, apeluju na saradnju kako šteta od trovanja pčela kojima je ovaj cvet hrana ne bi bila i 100 odsto

Počelo prijavljivanje za premiju za mleko za prvi kvartal

Javni poziv za premiju za mleko za prvi kvartal 2024. godine raspisan je juče i trajaće do 30. aprila, saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Iz Ministarstva poljoprivrede apeluju na sve mlekare, sakupljače mleka kao i proizvođače da obrate pažnju na popunjavanje kompletne dokumentacije kako bi svaki učesnik u lancu bio vidljiv. – Prijave za premiju za mleko se podnose kao i do sada – preko mlekara, a postoji i mogućnost neposrednog prijavljivanja primarnih proizvođača.

Najveći staklenik u Srbiji podignut iz IPARD sredstava

Domaće povrtarstvo unapređeno je izgradnjom staklenika u Irigu, koji je i prvi staklenik u Srbiji koji primenjuje najsavremenije tehnologije EU. Staklenik Rasad grow je novcem iz IPARD programa opremljen tehnologijom koja omogućava kontrolu mikroklimatskih uslova, a to znači da se celokupna proizvodnja radi na betonu i kontrolišu se svi parametri - voda, vlaga, svetlost, toplota i hraniva. U sredu je upriličeno otvaranje novog dela staklenika na površini od hektara, gde se već nalazi i stari od 1,3 hektara.

CEFTA i dalje najvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije, odmah iza EU

CEFTA za sve potpisnice, pa i za Srbiju, i dalje je ostaje najznačajniji trgovinski partner, odmah iza Evropske unije.
    U 2023. godini, Srbija je u razmeni sa CEFTA ostvarila suficit u iznosu od oko tri milijarde evra. Planovi i buduće aktivnosti vezani su za dalje olakšavanje kretanje robe, usluga, ljudi i kapitala, povezivanje CEFTA Zelenih koridora sa EU što bi dovelo do smanjenja kolona kamiona na prelazima sa EU.

Vunu niko neće ni besplatno

Šišanje ovaca nekada je bio veoma isplativ posao, jer je vuna bila veoma cenjena i tražena i najviše se koristila u tekstilnoj industriji, a danas niko neće ni besplatno da je uzme. Porodica Vesin iz Crepaje kod Kovačice koja uzgaja stado od 200 ovaca i 60 jaganjaca, ove godine će dobiti oko 1.600 kg vune. “Slušao sam od starijih da se od jednog ošišanog stada od 150 ovaca moglo da se kupi pola hektara obradive zemlje, što je danas oko 13.000 evra. Danas to nije isplativo i mi ćemo je kao i prošle godine baciti”, kaže Borivoje Vesin.

Ratari prave računicu za prolećnu setvu

Uskoro bi trebalo bi da počne setva kukuruza, soje i suncokreta, za koju je pre svega potrebna dobra kiša, a onda i novac za seme, đubrivo i gorivo. Prema rečima direktorke ”Žita Srbije” Sunčice Savović, prolećna setva će ove godine biti neznatno skuplja nego 2023. godine. Poljoprivrednik Saša Atanasković iz Turije, kaže da će, kao i ranijih godina, sejati kukuruz, soju i suncokret. Površine pod tim kulturama neće ni uvećavati ni umanjivati, zbog plodoreda. U pogledu troškova, naveo je da su cene semena i zaštitnih sredstava skočile za oko 20%.