Poljoprivreda

Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu potpisao je juče ugovore sa korisnicima bespovratnih sredstava Programa za unapređenje stočarstva u Vojvodini u ukupnoj vrednosti od 63,1 miliona dinara.

Da nije poljoprivrede, srpski izvoz ne bi bio ništa drugo nego statistička greška. Mada bi i agrar mogao i morao da donese više para sa svetske pijace, i onakakv kakav je, tri puta je bolji od ostatka naše gotovo devastirane industrije i ostatka privrede.

Ministarstvo poljoprivrede razgovara sa Narodnom bankom Srbije o mogućnosti da životinje u vlasništvu poljoprivrednika postanu sredstvo obezbeđenja za kredite. “U trenutku kada se to bude dogodilo mi ćemo imati potpuno novi, otvoreni ekonomski prostor za poljoprivredu što bi bilo izvanredno rešenje”, kazao je ministar Dušan Petrović.

Beograd će sledeće godine dobiti prve tržnice-trgove. Ovaj sistem postoji decenijama u Hrvatskoj, Sloveniji i Italiji. Pre podne rade kao pijace, a uveče taj prostor se pretvara u trgove za šetnju, barove ili parking.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- Rast cena pšenice
- Stabilna cene kukuruza

Ministarstvo poljoprivrede i trgovine poslalo je Vladi Srbije predlog agrarnog budžeta. Neosporno je da će biti izdvojena sredstva za unapređenje mlekarske industrije, povećanje poljoprivrednog zemljišta pod sistemima za navodnjavanje, kao i za realizaciju projekata za zapošljavanje diplomiranih inženjera poljoprivrede i šumarstva.

Republika Srpska još sprovodi vakcinaciju protiv klasične kuge svinja, zbog čega ove životinje i njihove proizvode može izvoziti samo u Srbiju i Crnu Goru. Naime, zemlje koje ne sprovode vakcinaciju svinja ne dozvoljavaju uvoz ovih životinja i proizvoda od njih iz zemalja u kojima se još ne primenjuju uredbe o zabrani vakcinacije protiv svinjske kuge.

Iako se tvrdi da je Srbija poljoprivredna zemlja i da su idealni uslovi za proizvodnju, svake godine na uvoz voća i povrća potrošimo na desetine miliona evra. Pasulj i beli luk u Srbiju stižu iz Kine, Kazahstana, Kirgistana, Argentine, pa i Madagaskara.

U Srbiji trenutno imamo 43 miliona stabala šljiva, od kojih je 40 miliona stabala rodno. Broj stabala ovog voća u našoj zemlji nekada je iznosio više od 60 miliona. Šljiva se smanjuje za 0,9%, dok proizvodnja u desetogodišnjem periodu ima prosečan pad od 1,1% i novi zasadi još uvek ne menjaju sliku.

Proizvođači u Srbiji ponudili su do sada daleko veće količine kukuruza za otkup u robne rezerve, od predviđene kvote 50.000 tona ovogodišnjeg roda, izjavio je juče Tanjugu direktor Robnih rezervi Goran Tasić.