Agroinfo

Za domaće proizvođače kukuruza ovo će biti jedna od lošijih sezona u poslednjih najmanje desetak godina. Loše su prošle i druge evropske države i to veliki proizvođači tako da se u Evropskoj uniji već razmišlja kako da manjak na tržištu nadoknade većim uvozom. Problem je što istovremeno padaju i globalne zalihe kao i činjenica da će i Amerika, najveći svetski izvoznik kukuruza, takođe imati manje količine za isporuke. U EU se nadaju da će nastavkom istanbulskog sporazuma o izvozu žitarica deficit moći da pokriju kukuruzom iz Ukrajine.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Ministarstvu poljoprivrede izvršena je primopredaja dužnosti između dosadašnjeg ministra Branislava Nedimovića i izabrane ministarke Jelene Tanasković. Oni su međusobno razmenili informacije o dosadašnjim aktivnostima, kao i predstojećim obavezama koje očekuju ministarku Tanasković i zaposlene u Ministarstvu kako bi imali kontinuitet u radu. Tom prilikom Branislav Nedimović poželeo je Jeleni Tanasković uspeh u radu. Podsetimo, Tanasković u ministarsku fotelju prelazi sa mesta državne sekretarke u Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Grad Čačak dodelio je juče subvencije za 419 poljoprivrednika čačanskog kraja, za šta je iz gradskog budžeta izdvojeno ukupno 67,5 miliona dinara. Poljoprivrednici su dobili subvencije za 17 novih traktora, 300 poljoprivrednih mašina i priključaka, dok je 25 poljoprivrednika uz pomoć subvencija kupilo obradivo zemljište. Gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je novinarima da je ove godine Grad za poljoprivrednike izdvojio 7,1 milion dinara više nego prošle godine i najavio da će sledeće godine poljoprivrednicima biti subvencionisano i veštačko đubrivo.

Statistički podaci govore da se u proseku svake godine smanjuje broj mlečnih krava u Srbiji za 3%, a ove proizvodne sezone taj broj je još veći.
Programi lokalnih samouprava usmereni ka poljoprivredi se već prave za narednu godinu, a trenutna situacija u Srbiji je slična sa problemima u regionu. “Kada saberete sve budžete, za 120 opština u Srbiji, koje imaju te lokalne programe za poljoprivredu, to je preko dve milijarde dinara što nije mala cifra.

Optimalni rokovi za setvu pšenice polako ističu, a taj važan i obiman posao privodi se kraju i u kikindskom ataru. Neznatno veće površine biće ove jeseni zasejane žitom, odnosno oko 14 hiljada hektara. Ono što najviše brine ratare je suša, visoke temperature za ovo doba godine, a posebno ogromno poskupljenje troškova setve. “Od početka oktobra nastupio je sušan i ekstremno topao period, tako da čekamo padavine, kako bi se ovaj posao okončao i ozimi usevi nikli”, kaže Aleksandar Pap, PSS Kikinda.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Zbog vremenskih uslova koji su pogodovali i belim i crvenim sortama grožđa, ova godina biće za vinare iz Topole poznata i kao godina dobrog i kvalitetnog vina, sa dosta sunčanih dana koji su ubrzali početak berbe koja je krenula sredinom avgusta. Vinarija Aleksandrović iz Vinče kod Topole jedna je od vinarija sa najvećim površinama pod vinogradom koji se prostiru na čak 84 hektara. Berba je otpočela još sredinom avgusta zbog dobrih vremenskih uslova i sada se privodi kraju.

Tokom 2021. godine Srbija je izvezla 483.500 tona voća u vrednosti od 824,1 miliona evra.
Najveću vrednost izvoza ostvarila je smrznuta malina sa 361 milion evra, što je skoro 44 odsto, dok je sveža jabuka sa 107 miliona evra druga voćna vrsta po vrednosti izvoza. Slede smrznuta kupina sa 86 miliona evra i smrznuta višnja sa 35 miliona evra.

Setva žitarica je u punom jeku i u optimalnim rokovima, a pšenicom će biti zasejano možda i više od 620.000 hektara, istakla je Sunčica Savović iz Udruženja Žita Srbije.
Navela je i da su silosi puni žita i da su mali izgledi da ćemo ih se rešiti u dogledno vreme, pre svega zato što je izvoz izuzetno spor, cene na domaćem tržištu su veoma visoke, ponuda od ratara je mala, jer čekaju visoke cene. Takođe, dodaje da su tu i logistički problemi na Dunavu, koji je ključna ruta za izvoz žitarica iz Srbije.