Dosadašnji rad na selekciji u govedarstvu u našoj zemlji nije ostavio željene rezultate i zato se javila potreba za promenom. Selekcija - oplemenjivanje u govedarstvu, dugotrajan je i ozbiljan posao koji zahteva pre svega vreme, a na kraju rezultati mogu biti van očekivanja. Da bi se dobio kvalitatan priplodni bik, koga ćete koristi za veštačko osemenjavanje potrebno je vreme od šest godina, a može se desiti da na kraju sav taj posao ne da dobre rezultate. Genomska selekcija prvi put u Srbiji urađena je 16. marta 2018. i s obzirom na to da ova tehnologija do sada nije bila prihvaćena u našoj zemlji, savetodavci iz Poljoprivrednih stručnih savetodavnih službi imali su priliku početkom marta 2019. da se bolje upoznaju sa ovim načinom selekcije i uzimanjem uzoraka, a stečeno znanje dalje da prenose na zainteresovane stočare. Kako objašnjava Gordana Vujaklija, savetodavac iz Lozničke stručne savetodavne službe, genomska selekcija učiniće da se stabilizuje stanje u govedarstvu jer selekcija putem DNK analize obezbeđuje podizanje produktivnosti i konkurentnosti u mlečnom govedarstvu. Genomska selekcija je najnaprednija tehnologija, kojom se sa visokom tačnošću mogu odrediti roditeljski parovi sa stopostotnom tačnošću. Omogućava bolju kontrolu porekla, a njena najveća prednost je što poboljšava svojstva kao što su dugovečnost, lakoća teljenja i plodnost. - Selekcijom putem DNK analize, za period od najviše 60 dana mogu se dobiti najbitniji podaci o samom grlu, odmah znate šta da očekujete i kakav potencijal ima dato grlo - objašnjava Vujaklija. Ovakav vid selekcije, najviše će odgovarati proizvođačima koji imaju 20 i više muznih krava, kada budu imali deset zalučenih teladi i treba da odaberu pet najboljih ženskih junadi. - Podatak o njihovom potencijalu mlečnosti, ima smisla jer sa velikom tačnošću znate kakva će biti proizvodnja mesa, mleka kao i plodnost odabranog grla - dodaje Vujaklija. Prema njenim rečima, u svetu je ova metoda odavno prihvaćena, a kod nas se tek sada preuzimaju konkretni koraci. Inicijator projekta je Boris Berisavljević, eminentni stručnjak iz oblasti genetike i selekcije, a projekat je prihvaćen od strane Instituta za primenu nauke u poljoprivredi ali sa akcentom na selekciju u korist poboljšanja mlečnosti goveda. S obzirom da se kod nas u mlečnom govedarstvu koriiste i druge rase a ne samo mlečne i da se po grlu na godišnjem nivou ostvari u proseku 6.000 litra mleka, jasno je da se problem mora rešavati.