Bez obzira na to kako će Bregzit uticati na zajedničku poljoprivrednu politiku Evropske unije, fondovi za ruralni razvoj zemalja u pretpristupnom periodu ostaju.

Do jeseni, zajedno sa pozivom poljoprivrednicima da konkurišu za sredstva iz Ipard fonda, država će otvoriti i nekoliko kreditnih linija za pretfiansiranje tih projekata. Grejs period, kamatna stopa i procena investicionog rizika za one koji ulažu u razvoj sela biće povoljniji od uslova koji trenutno važe na tržištu novca, kažu u Ministarstvu poljoprivrede.

Tek kada kupi stado, izgradi farmu ili pogon za preradu, poljoprivrednik može da računa na to da će mu iz evropskog fonda biti vraćeno 50 do 70 odsto uloženog novca. Poslovne banke i garantni fondovi još nisu izneli uslove za pretfinansiranje Iparda, a stručnjaci kažu da je jedina šansa da u tom poslu učestvuju i porodična gazdinstva kreditna linija koju bi vodila i fiansirala država. Iz Nemanjine odgovaraju da rade na tome.

“Za sada je osnovna ideja da se finansira sto odsto projekta, da grejs periodi budu prilagođeni investicionom ciklusu. Bitno je analizu rizika za razliku od komercijalnih banaka prilagoditi našoj situaciji, naravno i kamatnu stopu”, objašnjava Dragan Marković iz Ministarstva poljoprivrede.

Banke kažu da imaju interes da kreditiraju Ipard projekte, ali da će uslove ponuditi tek kada država pozove poljoprivrednike da konkurišu. “Treba informisati i edukovati poljoprivrednike kako bi oni mogli da znaju šta znače pretpristupni fondovi za poljoprivredu, kako do njih da dođu, kako da naprave svoje planove, projekte i na kraju kako da opravdaju to”, ističe Vlastimir Vuković iz NLB banke.

Ana Milić iz Prokredit banke navodi da već imaju iskustvo banaka iz okruženja koje su bile u ovakvoj vrsti programa. “Iskustvo je za sada kod njih bilo pozitivno imali su veće interesovanje i ono što su oni negde videli na terenu da je i porast za investicionim kreditima upravo u tom periodu bio i pojačan”, napominje Milićeva.

Na povraćaj sredstava iz evropske kase mogu da računaju ne oni koji su uložili mnogo, nego oni koji investiraju mudro. Projekat mora da bude ekonomski i ekološki održiv, a da bi ga napisao poljoprivredniku su na raspolaganju besplatni saveti lokalne savetodavne službe ili može da angažuje i privatnu agenciju.

Na evropska sredstva mogu da konkurišu oni koji se bave primarnom proizvodnjom i oni koji bi da ulažu u preradu, oni koji kupuju mehanizaciju ili ulažu u seoski turizam.

Izvor: RTS