Neuređenost tržišta i odsustvo dugoročnih ugovora sa otkupljivačima doveli su do toga da sada nemamo dovoljno podmlatka domaćih životinja.To je podiglo cene jagnjadi, jaradi, prasadi i teladi, pa ne treba očekivati brzo obnavljanje te proizvodje. Prema analizi sačinjenoj u stručnim službama Privredne komore Srbije, učešće stočarstva u ukupnoj poljoprivredi i dalje je u padu i iznosi tek 30%, za razliku od većine država u EU kod kojih je iznad 60%.

Na tržištu je manjak teladi i junadi tovnih rasa goveda. Skoro sve što se ponudi ubrzo postaje meta švercera i završava na Kosovu, u Crnoj Gori i u BiH. Na osnovu toga teško je očekivati da ćemo u skorije vreme ispuniti kvotu za izvoz 8.000 tona junećeg mesa na tržište EU. Kada je reč o ovcama, njihov broj u centralnoj Srbiji opada, dok u Vojvodini raste. Nedovoljno brzo, pošto uglavnom tek podmirujemo sopstvene potrebe.

Stručnjak pokrajinske Savetodavne službe Zoran Novaković kaže da povećani izvoz, posebno na Bliski istok, dovodi do nedostatka jagnjadi, pa onda i do porasta cene. «Imamo velike cene oko Božića, čak do 350 dinara. Potom u aprilu beležimo pad na 220 dinara da bi polovinom maja i sve kasnije do kraja godine ta cena bila na visokom nivou. Predviđam da će se opet vratiti na 350 dinara», procenjuje Novaković. Predsednik Udruženja uzgajivača svinja Srbije Ferenc Major kaže da našem tržištu nedostaje kvalitetna prasad.

Po njemu, smanjenju deficita nije pomogla ni Vladina uredba o ukidanju carine na stočni podmladak. Međutim, ne piše se dobro ni odgajivačima stoke u EU. Zbog usvajanja i primene strogog Zakona o dobrobiti životinja, cena jaja ovog proleća je udvostručena. To bi uskoro moglo da se desi i sa svinjskim mesom. Stručnjaci procenjuju da bi broj svinja u Uniji mogao da opadne 10 odsto, a cena svinjskog mesa automatski bi porasla kada, od naredne godine, počne primena strogih pravila o njihovom gajenju.

Izvor: RTV