Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) u saradnji sa profesorkom dr Vesnom Bengin sa Instituta Biosens Univerziteta u Novom Sadu, pokrenuli su istraživanje stepena primene digitalnih tehnologija u oblasti proizvodnje voća i povrća u našoj zemlji. Istraživanje će obuhvatiti 500 ispitanika, odnosno reprezentativni uzorak malih, srednjih i velikih poljoprivrednih gazdinstava i kompanija, koji se bave proizvodnjom preradom i otkupom voća i povrća. Ova studija je deo šireg projekta, koji FAO i EBRD realizuju u Srbiji, Ukrajini i Turskoj, i ima za cilj da se na osnovu sagledavanja realnog stanja i potreba domaće poljoprivrede, razviju novi mehanizmi, kroz programe FAO i EBRD i predloge mera kreatorima agrarne politike i privatnom sektoru, navodi se u saopštenju. Prema rečima profesorke Bengin savremene digitalne tehnologije mogu doneti veliki napredak poljoprivrednim proizvođačima bez obzira na veličinu njihovih gazdinstava. “Značaj i potencijal digitalnih tehnologija još bolje vidimo sada, u vreme krize izazvane korona virusom. Nabavka repromaterijala, savetovanje ili direktno povezivanje proizvođača i potrošača postali su komplikovaniji nego ikada, a digitalizacijom bi mogli biti značajno unapređeni u post-korona poljoprivredi”, kaže Bengin. Osnovnu primenu digitalnih tehnologija u poljoprivredi (DTP) predstavljaju takozvane Senzorske tehnologije, kao što su meteorološke stanice na parceli, senzori vlažnosti i skeneri zemljišta, različiti senzori na biljkama, mapiranje prinosa, snimci sa satelita, drona ili aviona i Internet stvari. Tu su još precizna poljoprivreda i robotika, koje omogućavaju optimalnu setvu, đubrenje i zaštitu useva, precizno navodnjavanje, precizno suzbijanje korova i automatizovanu berbu i, konačno, prediktivna i preskriptivna analitika, koje omogućavaju da se na osnovu podataka sa senzora i uz pomoć “big data, cloud computing, block chain” ili tehnologije veštačke inteligencije donesu prave odluke vezane za proizvodnju, kaže se u saopštenju. “Istraživanjem želimo da utvrdimo, pored trenutnog stanja primene DTP, kakva su iskustva i koliko su naši poljoprivrednici zadovoljni efektima primene ovih tehnologija, koje su osnovne koristi koje ostvaruju u odnosu na tradicionalno upravljanje proizvodnjom, ali i razloge zašto još uvek nije došlo do ekstenzivnije primene DTP u našoj zemlji”, objašnjava Bengin.