Srbija bi od izvoza poljoprivrednih proizvoda trebalo da zaradi više nego 2011. godine, kada je izvoz vredeo 2,7 milijardi dolara. Račinicu bi mogla da pokvari jedino suša. Vojislav Stanković, savetnik za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije, kaže da je u prvoj polovini godine izvezeno poljoprivrednih proizvoda u iznosu od 1,1 milijarde dolara, dok je uvoz na nivou od 560 miliona dolara a suficit iznosi 540 miliona dolara.

Poređenja radi, prošle godine je izvoz iznosio 2,7 milijardi dolara, uvoz je bio 1,3 milijarde dolara a suficit je iznosio 1,3 milijarde dolara.S obzirom da su u izvozne rezultate iz prvih šest meseci 2012. godine uračunati proizvodi dobijeni u prošloj godini, svi pokazatelji ukazuju na to da će prošlogodišnji rezultat biti premašen ako suša ne uzrokuje veće probleme.

Da nije bilo visokih temperatura već sad bi se moglo reći da će prošlogodišnji poljoprivredni izvoz biti nadmašen međutim u ovom trenutku je nemoguće prognozirati. Međutim, već u drugoj polovini avgusta imaćemo precizne pokazatelje hoće li do toga doći ili ne, kaže Stanković za Danas.Prema njegovim rečima, u globalu možemo da budemo zadovoljni rezultatima koje ostvaruje srpska poljoprivreda a to potkrepljuje činjenicom da ta grana u BDP učestvuje se 32 odsto.Kada je reč o izvozu poljoprivrednih proizvoda na prvom mestu je kukuruz, na drugom šećer a nakon toga se najviše izvozi malina, koja na godišnjem nivou u izvozu učestvuje sa 130 miliona dolara. Među proizvodima koji su najzastupljeniji u izvozu nalaze se i ulje, pivo, višnja i brašno.Ipak, ono što treba naglasiti je to da u strukturi izvoza poljoprivrednih proizvoda dominiraju sirovine na uštrb gotovih proizvoda. Naime, sirovine su potpuno dominantne u izvozi sa 82 do 83 odsto i to je svakako nešto što bi trebalo promeniti u korist gotovih proizvoda, navodi Stanković.

Prema njegovim rečima stvar se može popraviti tako što bi se stavio veći akcenat na prehrambenu industriju koja predstavlja kičmu poljoprivredne proizvodnje.Moralo bi se mnogo više ulagati u prehrambenu industriju. Tu prvenstveno mislim na preduzeća koja su stradala u uglavnom neuspešnom procesu privatizacije. Njih bi trebalo obnoviti, dići na noge. Na taj način bi se povećala proizvodnja i konkurentnost domaćih proizvoda, što bi uzrokovalo i veće učešće gotovih poljoprivrednih proizvoda u izvozu. Kada to kažem, prvenstveno mislim na preduzeća koja se bave preradom voća i povrća kao i na klanice.

Takođe treba uticati i na povećanje celokupne poljoprivredne proizvodnje za 2,5 puta u odnosu na ono što imamo sada, kaže Stanković.Tamara Koštro, menadžerka za odnose sa javnošću Viktorija grupe, kaže za Danas da se povećanje udela gotovih poljoprivrednih proizvoda u izvozu može postići obezbeđivanjem kvaliteta i sertifikata koje ta tržišta propisuju.Takav pristup bi bio posebno značajan u godini poput ove, kada će zbog velikih suša biti višestruko umanjeni prinosi. Sa tako malim očekivanim rodom u 2012. godini, Srbija ne može da podmiri svoje bilansne potrebe za proizvodima od uljarica, ulja i sačme, i u jednom delu bi se morala pojaviti kao uvoznik. Kako se radi o strateškim i osnovnim proizvodima, Srbija bi na toj poziciji ostvarila negativan spoljnotrgovinski bilans sa nepotrebnim odlivom deviza za te potrebe.

Osim toga, izvozom gotovih proizvoda, umesto sirovina, uposlili bi se dodatno domaći kapaciteti i radnici, a zatim i donela daleko veća zarada državi, zaključuje sagovornica Danasa.I dok sagovornici Danasa najavljuju veće prihode od izvoza poljoprivrednih proizvoda, Novosti pišu da će zbog suše biti povećane cene i čak pominju mogućnost zabrane izvoza žita.Zbog smanjenih prinosa na oranicama, posebno kukuruza čiji bi rod mogao biti i prepolovljen, veće cene hrane su gotovo - izvesne. Visoke temperature će ovog leta Srbiji napraviti štetu koja će se meriti u milijardama evra, tvrdi list.Dok ratari očekuju da država pomogne proglašavanjem elementarne nepogode, stručnjaci ističu da nova vlada treba što pre da preduzme mere kako bi ublažila posledice i sprečila poremećaje na tržištu. Kako kaže Vukosav Saković, direktor Udruženja "Žita Srbije", očekuje se rod kukuruza od 3,5 do četiri miliona tona što je otprilike na nivou domaće potrošnje.Kad govorimo o kukuruzu i soji, prognozirani rod sigurno neće biti veći od 50 odsto u odnosu na očekivani, kaže Saković. Situaciju dodatno otežava rast cena na svetskom tržištu, pa možemo očekivati poskupljenja i mnogo manju proizvodnju nego što smo do sada predviđali.Zbog rasta cena pšenice neminovno će doći do povećanja cene osnovnog tipa brašna T-500 od ovogodišnje pšenice. Ako je lane nabavna cena iznosila od 17 do 18 dinara, a ove godine Robne rezerve plaćaju pšenicu 23, rast cene pšenice u ovoj godini, u odnosu na prošlu godinu, iznosi najmanje od 30 do 35 odsto. Realna cena ovogodišnjeg roda pšenice iznosi 24 dinara za kilogram, smatraju u "Žitovojvodini". Decenijama usklađeni odnos pariteta cena: pšenica-brašno-hleb iznosio je 1:2:4, ali se već godinama pogoršava na štetu mlinarstva.Prema rečima Miroslava Miletića, direktora "Bambi Banata" i predsednika Skupštine Privredne komore Srbije, brašna će biti dovoljno za potrebe naše zemlje, ali je pitanje kako će biti naredne godine.Sve zavisi od toga kako će naredna setva biti organizovana, kaže Miletić.

Kod pšenice trenutno situacija nije toliko alarmantna kao kod kukuruza. Umanjeni rod kukuruza uticaće na cene najpre stočne hrane, zatim stoke, a ubrzo i na cene mesa i prerađevina. Previše se uzdamo u Boga, koji nam je svesrdno pomagao, ali nešto krucijalno mora da se uradi u agraru. Pre svega, mislim na navodnjavanje.Sa 175.000 hektara oranica u Sremu malo koja proizvodnja će, ove jeseni, doneti profit. Mnogi bi bili zadovoljni ukoliko prinos pokrije makar ulaganja.Ratari kažu da više nema leka jer je za većinu kultura ova proizvodna godina izgubljena. Kukuruz je podgoreo bez odmetaka, šećerna repa kao šargarepa, a suncokret sa glavicama malo većim od pesnice.

Jedino donekle odoleva 20.000 hektara pod sojom. Povrtarima su od male pomoći i sistemi za navodnjavanje, jer su višednevne temperature od oko 40 stepeni Celzijusa spržile cvetove ili tek začete plodove.Kao jedna od mera zaštite domaćeg tržišta pominje se i zabrana izvoza žita. Stručnjaci, međutim, veruju da je takav embargo poslednja mera kojoj treba pribeći.Nema nekih posebnih razloga za zabranu izvoza pšenice u ovom trenutku, ali da svakako treba voditi računa o tome šta se dešava i u kom pravcu, kada je reč o izvozu, kaže Saković. Raspolažemo viškovima od oko 400.000 tona i to ne bi smelo da se pređe. Mogućnosti su razne - od ukidanje carine na uvoz, utvrđivanja kvote, a zabrana izvoza je krajnja mera.autor:

izvor: Danas/Novosti/Novi magazin