Prinos voća u Srbiji će, zbog suše, biti manji
Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Zoran Keserović ocenio je da će, zbog velikih vrućina, rod voća u Srbiji ove godine biti manji pet do osam odsto u odnosu na 2023. godinu
Keserović je rekao da, ako Srbija u proseku proizvede oko 1,45 miliona tona voća, da će ove godine prinos biti između 1,22 i 1,25 miliona tona. “Prošle godine je bio smanjen prinos voća za 270 tona u odnosu na 2022. godinu, a na početku ove godine sam očekivao, obzirom kakav je bio potencijal da će biti rodna godina, ali smo imali niske temperature u trećoj dekadi aprila, kasnije velike štete od grada i visokih temperatura, pa očekujem da će taj prinos biti čak i manji u odnosu na prošlu godinu”, kazao je Keserović.
Visoke temperature, kako je naveo, tamo gde nema protivgradne mreže, uticale su na kvalitet plodova, posebno “čačanske rodne” šljive čiji je plod dehidrirao i smežurao se. “Sigurno da su ove visoke temperature izazvale i ožegotine ne samo na plodovima, već i na listovima, čak smo primetili i kod leske takvu pojavu i kod kruške i jabuke”, kazao je Keserović.
Očekivao je, kako je rekao, da će biti problema sa sadržajem šećera u voću, ali ga ima dosta, a za čije stvaranje su potrebne voda i hladne noći, pa je tu pojavu nazvao “neobjašnjivom”.
“Moj savet voćarima je da je trebalo koristiti kaolin da bi se plodovi i listovi zaštitili od ožegotina, kao i da bi bilo dobro da se orežu voćne vrste sa kojih je ubran plod, kao što su kajsije, šljive i trešnje da bi se smanjila transpiracija i bolje obrazovali pupoljci za narednu godinu”, kazao je on.
Dodao je da je u Srbiji potrebno više akumulacija vode, kako bi se sprečila suša kao i zasenjivanje samih zasada jagodastih voćnih vrsta i protivgradnih mreža, koje štite od ožegotina i grada.
“U Srbiji je dosta bilo problema sa izmrzavanjem trešnje, pogotovo u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, a u Vojvodini je ove godine dosta zasada trešnje rodilo dobro i oni proizvođači koji su imali dobar kvalitet imali su i visoku cenu”, kazao je Keserović.
Rekao je da je smanjen rod višnje i da je plod bio oštećen zbog mraza, ali je to kompenzovano visokom cenom koja je u pojedinim delovima Srbije išla do 120 din/kg, a u proseku je bila od 80 do 90 dinara.
Keserović je rekao da je zbog mraza ove godine smanjen i rod kajsije u Miokovcima i drugim krajevima, ali da je Fruškogorski region bio prepun tog voća, pa su proizvođači imali najvišu cenu u poslednjih 10-20 godina.
Izvor
- 58 čitanja