Dalji razvoj trgovinske saradnje između Srbije i Ruske federacije u sektoru poljoprivrede i prehrambene industrije kroz smanjenje birokratije i povećanje izvoza, kao i mogućnost zajedničkih ulaganja na teritoriji Srbije za izvoz na treća tržišta, teme su dvodnevne konferencije o agrobiznisu koja se uz učesće privrednika obe zemlje održava u Beogradu.

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović rekao je da Srbija izveze u Rusiju u ovom sektoru robe za 280 miliona dolara, a uveze robu vrednu 70 dolara i da je poslednjih godinu dana izvoz uvećan za osam odsto, te da nisu opravdane primedbe da je došlo do pada izvoza. “To je dosta ozbiljna razlika, i u ovom sektoru mi dominiramo, ali gledaćemo da ruskim kolegama pomognemo - jer nema dobre trgovine ako nije donekle izbalansirana”, rekao je ministar. Dodao je da su na spisku roba koje su ruske kompanije predložile za izvoz u Srbiju uglavnom stočna hrane, aditivi za stočnu hranu, živinsko meso i veštačka đubriva.

U ovom trenutku Srbija najviše u Rusiju izvozi jabuke, nektarine, dosta je zamrznutog povrća, a ministar očekuje da će posle izmene sporazuma o slobodnoj trgovini sa Evroazijskom unijom krenuti i izvoz voćne rakije, a uz dosadašni izvoz belog sira biće i izvoza ovčijeg i kozjeg sira u neograničenim količinima. “Postoje neki izazovi u budućnosti, pre svega oko izvoza jabuke, ali i njih ćemo prevazići”,  rekao je Nedimović.

On je dodao da će nedavno potpisani sporazum o fitosanitarnim uslovima doprineti liberalizaciji uslova za izvoz u Rusiju. Trgovinski predstavnik Ruske federacije u Srbiji Andrej Hripunov ocenio je da je dobro da raste obim robne razmene i da se razvija klasična trgovina a predložio da se nivo saradnje podigne kroz zajednička preduzeća koja će izvoziti na treća tržišta.

“U Srbiji postoji 13 posebnih ekonomskih zona gde postoje povlastice u okviru oporezivanja i drugih stvari, a znamo da Srbiji osim sa Rusijom ima slobodnu trgovinu i nula carine sa EU, sa Turskom i nekim drugim zemljama - pa je tržište mnogo veće od 180 miliona ljudi gde bi mogli da plasiramo proizvode i to moramo da iskoristimo”, rekao je Hripunov. Kao šansu on je pomenuo zajedničku proizvodnju u Srbiji semenskih materijala za poljoprivrivredu kao i poljoprivredne mehanizacije, konzervisane hrane, prerada hrane, i dodao da bi to bio veliki doprinos otvaranju novih radnih mesta i osvajanju novih tržišta.