Pakleno leto osetiće pre svih poljoprivrednici, a ratari već zbrajaju gubitke. Kukuruz i soja najviše su podbacili. I najstariji među domaćim ratarima ne sećaju se da su skidali kukuruz početkom avgusta, ali nema im druge

Kako kaže Predrag Arsić poljoprivrednik iz Srpskog Itebeja u Banatu, kukuruz ima 14 odsto vlage i nema više šta da se čeka. ”Distributeri sa kojima sam razgovarao kažu da će u našem kraju da se izvuče neki prosek od četiri tone po hektaru, ako bude i toliko. Ranije sorte kukuruza suša je presekla u fazi zrenja, a kasnije u fazi nalivanja, kada su trebale kišu. Kasne setve neće verovatno ni biti. Mi u Itebeju nismo videli poštenu kišu pedeset dana”, kaže Arsić i dodaje da se silaža za stoku radila u julu mesecu, što je još jedan podatak sa kojim se susreće prvi put.

Kukuruz je suv, sa malo zrna i što duže u ovim uslovima ostaje na njivi, svakim danom je sve lošiji. Agronomi kažu da bi kiša i niže temperature u narednom periodu pomogle da se delovi ove ratarske kulture oporave. Ali meteorolozi najavljuju novi talas vrućina.

Od svih sorti, rani hibridi bi trebalo najbolje da prođu. Ranije cvetanje, omogućilo im je da izbegnu temperaturni šok u kritičnom periodu rasta.

U slično lošem stanju je i soja koja se još zeleni, ali ima jako malo zrna i sve je suvlja. ”Soja će proći slično kao i kukuruz. Smatram da nas nije oštetila toliko visoka temperatura koliko onaj vreo vetar, koji je imao efekat fena koji je sve presekao. Ako se ovo vreme oduži do kraja avgusta, kako najavljuju, sve će sorte kukuruza biti poskidane do kraja meseca, neće više imati šta da se čeka”, dodaje ovaj poljoprivrednik.

U klimatski povoljnim godinama, kao što je bila 2014.-ta, u Srbiji se proizvede više od šest miliona tona kukuruza, od toga je za domaće potrebe dovoljno četiri miliona tona.

Milan Prostran, agroekonomista, kaže da je ova godina otvorila mnoga pitanja u našoj poljoprivredi. Poslednjih nekoliko godina kako dodaje, imamo isti problem – sušu i očiglednu promenu klime.