Zvanična statistika i stručnjaci nemaju toliko crna predviđanja u pogledu prinosa koje bi Srbija ove godine mogla da ostvari sa žitnih polja. Proizvodnja će svakako biti oko petinu manja u odnosu na 2018, koja je bila jedna od uspešnijih po količinama hlebnog zrna, ali ne i po kvalitetu, sa kojim smo imali ozbiljnih problema. I pored toga stručnjaci predviđaju da će je biti sasvim dovoljno za domaće potrebe, a da će nam za izvoz preostati oko milion tona pšenice i brašna. Republički zavod za statistiku nedavno je objavio podatke o očekivanoj proizvodnji pšenice u Srbiji za ovu godinu na osnovu stanja na poljima krajem maja.

Statističari očekuju proizvodnju od oko 2,4 miliona tona – ili 18,1 odsto manje u odnosu na prošlu godinu. Ovogodišnja žetvena površina iznosi 582.636 hektara i u odnosu na 2018. manja je za oko 65.000 hektara. Istina je da je ova godina za ratare bila nepovoljna i da su neki od njih imali i znatno veće gubitke nego što statistika pokazuje. “Možemo da kažemo da je ova godina za proizvodnju strnih žita, zbog vremenskih uslova posle setve, bila veoma teška. Dosta je nezahvalno baviti se prosekom. U principu, mislimo da će to biti prosečno smanjenje od oko 20 odsto.

Na nekim parcelama sigurno će biti i mnogo značajnijih umanjenja prinosa “ izjavio je za “Politiku” Radivoje Jevtić, rukovodilac Odeljenja za strna žita u NS Institutu za ratarstvo i povrtarstvo. Još je rano za procene kakav se kvalitet može očekivati za ovogodišnji rod. Od toga će direktno zavisiti da li ćemo na izvoznom tržištu uspeti da se izborimo sa sve jačom konkurencijom u Crnomorskom slivu gde dominira Rusija, kao najveći izvoznik pšenice u svetu. Ova zemlja je nedavno objavila da će do 2035. godine proizvoditi 140 miliona tona žitarica godišnje, dok će izvoziti 55,9 miliona tona. Ispunjenje ovog zahtevnog cilja, kako prenose mediji, koštaće Rusiju oko 70 milijardi evra.

“Rusi nas neće ugroziti. Svako ima svoje kupce. Srbija izvozi oko milion tona što je malo u globalnim razmerama. Zato i treba da budemo po kvalitetu dobri. Nama ne prave smetnje Rusi već Mađari, recimo. Ne možemo čak ni u BiH jer i oni traže kvalitet, tako da našu pšenicu mešaju sa mađarskom kako bi postigli bolji kvalitet brašna“ kaže profesor dr Miroslav Malešević, jedan od najvećih eksperata za strna žita u regionu. Ističe da je Srbija “pokvarila svoj brendsejući nekvalitetnu pšenicu” i da je to verovatno i najveći problem sa kojim se suočavamo.