Devetog dana protesta, predstavnici četiri poljoprivredna udruženja bili su na pregovorima sa premijerkom u Vladu Srbije, gde im je obećano delimično ispunjenje zahteva. Kako za Danas kaže poljoprivrednik Mileta Slankamenac iz Inicijative za opstanak poljoprivrede, ovo je bio sastanak sa ciljem da se spuste tenzije i udalji od retorike da su protesti politizovani. Govoreći o epilogu prvog sastanka, Slankamenac kaže da su nadležni najavili rad na uređenju robne berze, odnosno, na uvođenju terminske prodaje. On ističe da konkretni dogovori i odluke tek slede, na sledećem sastanku koji će u nedelju biti održan u Kisaču, gde će na pregovore doći premijerka Ana Brnabić i ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković. ”Uvideno je da postoji mogućnost terminske prodaje, i na tome će se raditi. Sadašnja Produktna berza u Novom Sadu ne obavlja tu vrstu postupaka koji su potrebni za stvaranje terminske robne prodaje. Za pomenuto je potrebna izmena zakona, ali zbog izbora – trenutno nije moguće. U međuvremenu, do tada bi taj posao mogla da obavlja Beogradska berza“, kaže Slankamenac. Kada je reč o zahtevu od 35.000 dinara po hektaru, poljoprivrednici su od vlade dobili ponudu da 18.000 dinara primaju direktno, a ostalih 17.000 dinara kroz račune za seme, đubrivo, hemiju i druge potrepštine vezane za obradivost zemlje. Ipak, nadležni nisu dali naznake da će u narednom periodu poljoprivrednici biti oslobođeni akcize na dizel gorivo, na svim pumpama, što je, između ostalog, bio i jedan od glavnih zahteva protesta. Naime, predloženo im je da oni koji imaju agrokartice NIS-a mogu da kupuju dizel za 179 dinara uz refakciju od 50 dinara, a oni, kojima je ova pumpa daleko, gorivo plaćaju po redovnoj ceni i takođe dobiju refundaciju od 50 dinara. Počasni predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković, objašnjava da su u pozadini takve odluke, dva razloga. Prvi je, kako ističe, to što su akcize siguran priliv u budžet, te stoga, država nije spremna da ih se odrekne. ”U Srbiji dizel ne bi ni bio mnogo skuplji u odnosu na zemlje okruženja, da nemamo visoke poreske obaveze. Neoslobađanje poljoprivrednika od istih potencijalno može biti strah od pada budžetskog prihoda. Računa se da će uvek da dođe toliko para, jer je prihod od derivata uvek izvestan“, pojašnjava Atanacković. On dodaje da je drugi razlog to što nije lako odrediti kome zaista treba dati plavi dizel i u kojoj količini.