Kao mali preduzetnik, poljoprivredni proizvodjac treba da osluškuje tržište, prati kretanje cena i promene zahteva tržišta i da, u skladu s tim, planira svoje poslovanje.Cilj Ministarstva poljoprivrede je da poljoprivredniku obezbedi da dobro živi od svog rada. Proizvodnja hrane u svetu podleže brojnim zakonskim regulativama da bi se osigurala zdravstvena bezbednost, što je uslov plasmana na tržište.
Deregulacija u oblasti poljoprivrede pracena nastupajucom liberalizacijom transformiše poljoprivrednika u malog preduzetnika koji osluškuje tržište, prati kretanje cena i promene zahteva tržišta i, u skladu s tim, planira svoje poslovanje. Svakako da je najbolji nacin za to bolja informisanost poljoprivrednika, edukacija, investicije ne samo u proizvodnju i plasman vec i u znanje, koje dugorocno mogu ostvariti dobar rezultat....
U nedostatku odgovarajucih zakona naš posao je da sve što u ovoj oblasti nije uradjeno od 2000. nadoknadimo u što kracem roku. Uspeli smo da Vlada prihvati 12 zakona koje smo pripremili i da oni udju u skupštinsku proceduru, a do kraja godine treba da im se prikljuci još osam zakona izjavio je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Saša Dragin.
Na opredeljenje proizvodjaca za gajenje odredjenog useva uticu ponudjene otkupne cene, ali i cene repromaterijala, koje odlikuje visok stepen oscilacija.
Najveci rast cena je zabeležen kod mineralnih djubriva, što ce uticati na redukovanu primenu, pa samim tim i na niže ocekivane prinose. Zbog toga, Ministarstvo je pripremilo niz mera za poboljšanje materijalnog položaja proizvodjaca.
U narednoj godini ce iznos sredstava regresa za repromaterijal biti povecan, a ocekuje se i usvajanje Zakona o javnim skladištima za poljoprivredne proizvode, koji ce omoguciti manju zavisnost primarnih proizvodjaca od oligopolskog ponašanja posrednika na tržištu.
S obzirom na to da je jesenja setva završena, može se reci da je povecano interesovanje za gajenje pšenice, koja je posejana na oko 600.000 hektara, odnosno na površini 23 dosto vecoj od prošlogodišnje. Nadamo se da ce najavljene mere uticati na opredeljenje proizvodjaca da i u prolecnoj setvi zaseju uobicajene površine - kukuruz na oko 1.200.000 hektara, soju i suncokret na 300.000 - 350.000 hektara, šecernu repu na oko 60.000 hektara..
Svakako da sveopšta finansijska kriza ima lancani efekat na prakticno sve ekonomije sveta. U ovakvoj situaciji, vlade cak i najrazvijenih zemalja opredeljuju se za restriktivnu budžetsku politiku i smanjenje troškova na svim mogucim poljima.
Budžet ovog ministarstva ce u sledecoj godini iznositi 20,5 milijardi dinara ili 2,7 odsto budžeta Republike Srbije, ali od toga iznosa 17,2 milijarde ce biti opredeljeno za podsticaj razvoja poljoprivredne proizvodnje putem direktnih subvencija kroz razlicite mere agrarne i ruralne politike. Mera koja najviše interesuje poljoprivrednike, a koja je najskuplja sa stanovišta budžeta jeste direktno placanje po jedinici površine koje ce u 2009. godini iznositi 12.000 dinara po hektaru. Ovu podršku dobice svi registrovani profesionalni poljoprivrednici (oni kojima je poljoprivredna proizvodnja jedini izvor prihoda i koji uplate PIO)...
U 2009. godini akcenat ce biti stavljen na investicionu podršku unapredjenju konkuretnosti poljoprivredne proizvodnje. Putem ove forme državne podrške novac ce biti plasiran u modernizaciju i intenzifikaciju poljoprivredne proizvodnje, ali i u sisteme bezbednosti i kvaliteta hrane u skladu s medjunarodnim propisima.
Pored ovih, implementiracemo i mere opšteg karaktera, odnosno, unapredjenja funkcionisanja sistema, kao što su poljoprivredno savetodavstvo, sistem tržišnih informacija u poljoprivredi, unapredjenje kvaliteta zemljišta...
Trgovinski deo Sporazuma podrazumeva postepenu, ipak ne i potpunu liberalizaciju tržišta poljoprivrednih proizvoda u šestogodišnjem periodu, koju ne treba posmatrati samo kao smanjenje zaštite domace poljoprivrede, vec ce imati svoje brojne pozitivne strane. Upravo ce smanjenje carinske zaštite pokrenuti neophodne krupne promene u pojedinim delovima poljoprivrede koje nisu do sada ni bile moguce, jer jednostavno receno - nisu ni bile potrebne, zbog nemogucnosti da konkurentni proizvodi iz inostranstva dodju na domace tržište. Liberalizacija ce ubrzati strukturne promene u agrobiznisu zemlje, transfer sredstava od manje ka više produktivnim korisnicima i uskladiti domace standarde proizvodnje s onima koji važe u EU...
Svaki registrovani, profesionalni poljoprivrednik može da racuna na pomoc Ministarstva poljoprivrede u obliku raznih subvencija.
Izvor:( Poljoprivrednik)