Sneg i kiša poslednjih nedelju dana u severnim regionima Kine, u kojima se uzgaja pšenica, pomogli su da se umanji efekat dugotrajne suša na ovaj usev, saopštava kinesko ministarstvo poljoprivrede. Kineska suša je u poslednje vreme podstakla strahovanja širom sveta od još viših cena hrane.

Šef kancelarije Svetske banke u Beogradu Lu Brefor ukazao je na Biznis forumu na Kopaoniku da bi poljoprivreda trebalo da bude jedan od glavnih pokretača izvozno orjentisanog privrednog rasta.

Šljiva je u valjevskom kraju jesenas slabo rodila, ali su proizvođači uspeli da skroman rod dobro unovče.Cena se kretala od 30 do 45 din/kg, bilo da su je prodali u svežem stanju ili su je upotrebili za preradu u rakiju, džemove i kompote. Kilogram osušene šljive od proizvođača je, jesenas i ove zime, preuziman po ceni od 130 do 150 din/kg, zavisno od kvaliteta.

Iz smederevskog kraja prošle godine izvezeno je skoro 26 miiliona kilograma voća, najviše jabuka i breskvi. Ovako visok izvoz više je odraz srećnog sticaja okolnosti za smederevske voćare, nego njihove dobre organizacije i obezbeđenog plasmana robe na svetskom tržištu.

Najvažnije iz protekle nedelje:
- Dalji pad prometa
- Rast cene pšenice i kukuruza
-Kretanje PRODEX-a

U nedelji za nama promet je, količinski posmatrano, iznosio svega 399 tona, dok je finansijska vrednost bila 9.853.860,00 dinara. Ovo predstavlja pad prometa u odnosu na prethodnu nedelju, i to, količinski pad od 30,37%, a finansijski 36,21%.

Indijski ministar poljoprivrede Šarad Pavar izjavio je juče da je došlo vreme da ova zemlja ublaži zabranu izvoza pšenice i pirinča. Takav korak bi, prema proceni analitičara, mogao da doprinese olakšavanju pritiska na svetske cene žitarica, koje su nadmašile maksimalne vrednosti od pre dve godine i prete stabilnosti poretka u mnogim uvozničkim zemljama.

Izvoz domaće poljoprivrede bi do 2020. godine mogao da donese šest milijardi dolara, duplo više nego sad, a 2030. godine deset milijardi. Analitičari kažu da ne treba biti veliki naučnik da bi se iskoristile šanse.

Broj stoke u Srbiji u poslednje dve decenije opadao je po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto, a proizvodnja mesa pala je sa 600.000 na 457.000 tona, objavila je PKS. Najnepovoljnija situacija je kod priplodne stoke, pa je broj krava i steonih junica na početku ove godine manji za 28% u odnosu na 1991.