Prognozno- izveštajna služba zaštite bilja Vojvodine poziva poljoprivrednike na oprez jer je uočeno značajno prisustvo fitopatogenih gljiva, koje uzrokuju bolesti pšenice.

U svim regionima Vojvodine, naime, postoji opasnost da uzmu maha rđa pšenice, pepelnica i siva pegavost lista, stoga ratari treba da otvore četvoro očiju, prate razvoj biljke i da se za pomoć obrate stručnjacima. Vizuelnim pregledima useva pšenice tokom decembra, a u okviru rada Sistema prognoze i izveštavanja, registrovano je značajno prisustvo fitopatogenih gljiva. U svim regionima gajenja prisutna je septoria tritici, prouzrokovač sive pegavosti lista pšenice, erysiphe graminis, prouzrokovač pepelnice kao i pučinia spp., prouzrokovač rđe pšenice, rečeno je na susretu ratara na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Dr Dragica Janković, koja rukovodi Pokrajinskom prognozno-izveštajnom službom, iznela je upozoravajuće podatke o trenutnom stanju na vojvođanskim poljima. ”Primećeni su simptomi sive pegavosti lista pšenice na mnogim parcelama, ali sa različitim procentom inficiranih biljaka”, kazala je dr Janković. Tako se u Sremu mogu primetiti parcele sa četiri do 45 odsto biljaka sa simptomima sive pegavosti lista. Na području Novog Sada broj inficiranih biljaka na nekim parcelama dostiže 30 odsto, na području Sombora više od 20 odsto, dok se na području Vrbasa procenat napadnutih biljaka penje do 37 odsto. Kada je o žutoj lisnoj rđi reč, na usevima pšenice najniži procenat inficiranih biljaka registrovan je u regionu Rume, dok se na području Novog Sada procenat inficiranih biljaka penje i do 48 odsto, što je svakako mnogo. Dr Janković se osvrnula i na plodored, uz ocenu da će za nekoliko godina to biti glavna tema jer nas je nepoštovanje nekadašnjih pravila već dovelo u problem. Da smo se držali tog plodoreda, verovatno ne bismo imali pojavu nekih štetnih organizama i toliki nivo infektivnog materijala. ”Ako je zaštita racionalna i pravovremena, ona je i jeftinija”, poručuje ona. ”Uslovi su takvi da su se pojavili neki novi organizmi sa kojima se nismo sretali u poslednjih dvadeset godina, a između ostalih, tu je i rđa. Broj tretmana koje su u prošloj godini poljoprivrednici primenili na svojim njivama je nedopustiv. To je došlo, s jedne strane, zbog neke panike, a s druge, s neblagovremenom primenom. Ne može se raditi fungicidni tretman protiv rđe i septolije u vreme suzbijanja korova”, napominje dr Janković. (Dnevnik)