Sezona borovnice u Srbiji privodi se kraju, a proizvođači ocenjuju da je ovogodišnji rod znatno bolji nego prošle godine. Dok su se cene u direktnoj i maloprodaji kretale i do 800 dinara po kilogramu, hladnjačari su za ovo voće uglavnom nudili između 200 i 250 dinara
    Proizvođač Ivan Mitrović, koji sa porodicom već desetak godina gaji borovnicu u okolini Bajine Bašte, kaže za Biznis.rs da su ovogodišnji prinosi bili između 60 i 70 odsto veći nego prošle godine, kada je proizvodnja pretrpela veliku štetu zbog suše.
    – Za nas je ova sezona bila zadovoljavajuća – naveo je Mitrović, ocenjujući da je rod bio na visokom nivou.
    Ipak, velika razlika između otkupnih i maloprodajnih cena ponovo je obeležila sezonu. Hladnjačari su na području Bajine Bašte borovnicu plaćali od 200 do 250 dinara po kilogramu, što proizvođači smatraju nedovoljnom cenom, dok se kroz direktnu prodaju kilogram mogao prodati za 600 do 800 dinara.
    Mitrović kaže da njegova porodica ima stalne kupce i da borovnicu po tim cenama prodaje bez većih problema. Proširenje proizvodnje za sada nije u planu.
    Njegova porodica se do prošle godine bavila i proizvodnjom maline, ali je od nje odustala jer zahteva mnogo rada i angažovanje većeg broja radnika. Borovnica je, prema njegovim rečima, zahvalnija kultura kojoj je potrebno manje nege i radne snage.
    Na Veletržnici Beograd borovnica se prodaje po cenama između 800 i 1.000 dinara po kilogramu, dok su cene na beogradskim pijacama tokom sezone znatno varirale.
    Kilogram borovnice mogao je da se kupi za oko 600 dinara, dok su poslednjih dana na pojedinim pijacama zabeležene i cene od 300 do 350 dinara. Pred kraj berbe brojni proizvođači nudili su snižene cene i putem interneta i društvenih mreža.
    Mitrović kaže da je iznenađen tako niskim cenama i ne veruje da je njihov uzrok isključivo velika ponuda ili zasićenje tržišta. Kako navodi, u njegovom kraju potražnja je stabilna, a borovnicu bez problema prodaje stalnim kupcima po znatno višim cenama.
    Prema podacima Popisa poljoprivrede iz 2023. godine, borovnica je među voćnim vrstama kod kojih je tokom prethodne decenije zabeleženo najveće povećanje površina i proizvodnje.
    Zvanični podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su površine pod ovom kulturom povećane u odnosu na 2012. godinu, kada se borovnica gajila na svega 250 hektara.
    Srbija se svrstava među značajne evropske proizvođače borovnice, iza Poljske, Španije i Nemačke. Vrednost godišnjeg izvoza procenjuje se na oko 30 miliona evra, dok je sporazum sa Kinom domaćim proizvođačima otvorio mogućnost plasmana bez carine na jedno od najvećih svetskih tržišta.
    Borovnica iz Srbije već se izvozi u Francusku, Španiju, Nemačku, Veliku Britaniju, Rusiju i Japan. Veći plasman na kinesko tržište, međutim, otežava transport, jer se borovnica izvozi u svežem stanju, ima ograničen rok čuvanja i ne može dugo da ostane u hladnjačama.
    Jedna od najvećih prepreka daljem širenju proizvodnje jesu velika početna ulaganja. Za podizanje jednog hektara borovnice potrebno je izdvojiti između 20.000 i 100.000 evra, u zavisnosti od terena, tehnologije proizvodnje i potrebne opreme.
    Troškovi obuhvataju sadnju, pripremu i obradu zemljišta, kopanje bunara, sistem za navodnjavanje, akumulaciju vode, protivgradne mreže i ostalu opremu neophodnu za zaštitu zasada i roda.
    Borovnica se u Srbiji najviše gaji na kiselim i tresetnim zemljištima u brdskim i šumskim područjima. Veći zasadi nalaze se u okolini Lajkovca, u Šumadiji, na području Zlatibora i u drugim krajevima sa odgovarajućom nadmorskom visinom i klimatskim uslovima.
    Dobro održavan zasad borovnice može da rađa i do tri decenije. Za stabilnu proizvodnju posebno su važni pravovremena zaštita biljaka, navodnjavanje, protivgradne mreže i mere kojima se plod štiti od suše, grada i drugih vremenskih nepogoda.