Koliko će poljoprivrednike koštati prolećna setva, ne može se pouzdano reći jer repromaterijal, kako se približavaju rokovi, stalno poskupljuje. Aca Letić, ratar sa Čeneja kaže da će ratari teškom mukom uspeti da krenu u nov ciklus proizvodnje. ”Setva kukuruza će biti skuplja prvenstveno zbog stalnog poskupljenja mineralnih đubriva. Seme kukuruza nije poskupelo, dok su cene zaštitnih sredstava različite, nekima se cena nije menjala, a drugima je viša za oko 20%”, napominje Letić.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Ministar poljoprivrede Aleksandar Martinović izjavio je juče da je administrativna obrada svih uredno podnetih zahteva za III kvartal završena i da su isplaćena sva pravosnažna rešenja, dok je obrada zahteva za IV kvartal premije za mleko u toku i da se očekuje da će isplata biti realizovana do sredine maja za uredno podnete zahteve. Takođe, dogovoreno je da će dve velike mlekare, kompanija Imlek i mlekara Dr Milk, u narednom periodu nastaviti da otkupljuju viškove mleka koji su se pojavili na tržištu.

Prema rečima profesora NS Poljoprivrednog fakulteta Zorana Keserovića, pod malinom u Srbiji nalazi se oko 19.000 ha. Od 2018., kada je proizvedeno oko 120.000 tona, beleži se pad, pa smo tako u 2023. imali svega 88.000 tona. “Došlo je do pada tehnologije proizvodnje. Jedan od razloga je što se ne koristi sertifikovan sadni materijal, ne primenjuju se savremene tehnologije podizanja zasada sa mrežama koje bi štitile ne samo od grada, već i od ožegotina”, ocenjuje profesor.

Predstavnici Vlade Srbije i predstavnici udruženja odgajivača svinja i živine juče su se dogovorili o donošenju kratkoročnih mera koje bi doprinele prevazilaženju pojedinih problema. Potom bi se pristupilo pripremi strateških mera za dugoročno unapređenje tih sektora, navedeno je na sajtu Ministarstva poljoprivrede. Na ovaj način bi, kako je rečeno, potrebe domaćeg tržišta bile zadovoljene, što je nacionalni interes i predstavlja apsolutni prioritet, dok bi se istovremeno obezbedili i kapaciteti za izvoz.

Prema podacima Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED-a) poljoprivreda spada u jedan od najvećih generatora takozvane “sive zone” poslovanja kod nas. Odraz je to, pre svega, višedecenijskog neuređenog prometa poljoprivrednih proizvoda i nepostojanja jedinstvenog tržišta. Voćari, na primer, tvrde da njihove jabuke, bez obzira na količinu u prometu, dok ne stignu do krajnjeg kupca, prođu kroz šest ruku. I svaka od njih, u tom zidanju cena, uzme bar dinar-dva, dok se državni organi, u prvom redu tržišna inspekcija, nigde ne pojavljuje.

Najvažnije iz protekle nedelje:

U Južnom Pomoravlju pod plastenicima je skoro tri hiljade hektara. Godišnje povrtari iz ovog kraja proizvedu oko 3.500 vagona povrća, a oko 70 odsto proizvoda plasira se na domaće tržište. “Imamo kupus domaći, koji polako pristiže, i krastavac. To znači da su naši vredni proizvođači na vreme zasadili povrće, ubiraju plodove i plasiraju našim kupcima”, kaže Dalibor Cvetanović, direktor PSSS u Leskovcu. Povrtari na jugu Srbije retko koriste podsticajne sredstva od države, ali ističu da bi im uvođene prelevmana mnogo značilo.

Jedna od najopasnijih bolesti papkara - slinavka i šap, izbila je nedavno na farmi mlečnih krava u Mađarskoj nedaleko od granice sa Slovačkom. U januaru je slinavka i šap takođe otkrivena u malom stadu bivola u Nemačkoj. Virus koji je otkriven u Mađarskoj nije srodan sa onim koji je otkriven u Nemačkoj i ne postoji zajednički izvor infekcije. Za vlasnike životinja sada je važno da budu na oprezu, jer je rano otkrivanje ključno za ograničavanje širenja.

Vlada Srbije donela je Uredbu o izmenama Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju u 2025. godini, kojom je predviđena nova mera podrške poljoprivrednim proizvođačima u vidu investicija za nabavku novog traktora u iznosu od 500 miliona dinara i investicija u izgradnju i opremanje objekata, takođe u iznosu od 500 miliona dinara.