Protekle nedelje na robno-berzanskom tržištu zabeležena je slaba ponuda kukuruza i pšenice, dok je kod sojinog zrna i ječma izražen bio nedostatak kupaca. Cene svih primarnih ratarskih kultura zabeležile su pad. Ukupan promet preko Produktne berze iznosio je 4.275 tona robe, finansijske vrednosti 108.772.250,00 dinara.

Uprava za agrarna plaćanja raspisala je javni poziv za podnošenje zahteva za podsticaje za očuvanje životinjskih genetičkih resursa za 2025. godinu. Zahtevi se podnose putem platforme eAgrar/ePodsticaji u periodu od 11. do 31. decembra 2025.

I pored teških vremenskih uslova ove godine, veliki povrtari u leskovačkom kraju ne miruju. U plastenicima zadruge ”Zelena zvezda“ u Vinarcu u decembru počinje berba zelene salate, koja je donela dobru zaradu zahvaljujući stabilnoj potražnji i izvozu ka Rumuniji. ”Trenutna cena je oko 20 dinara i nije loša. Izvoz kreće kada se pojavi veća količina robe”, kaže direktor zadruge Đorđe Micić. Na dva hektara zadruga godišnje proizvede oko 300 tona povrća, a od četrdesetak kooperanata otkupljuju višestruko više krastavca, kupusa, paprike i paradajza.

Jesenja setva pšenice u Srbiji završena je početkom decembra, a procenjuje se da je zasejano oko 630.000 hektara, što je za oko 25.000 ha više nego prethodne godine. Na vojvođanskim njivama primećeno je duplo više parcela pod pšenicom nego u poslednjih 20 godina, uprkos tome što cena pšenice na berzi pada, trenutno iznosi 20,60 din/kg. Povećanje setvenih površina dogodilo se iako ratarii naglašavaju da je gajenje pšenice izuzetno zahtevno, a prinos od 5t/ha jedva pokriva troškove.

Protekla nedelja na Produktnoj berzi obeležena je većom ponudom u odnosu na tražnju, što je rezultiralo padom cena. Ukupan promet iznosio je 2.650 tona robe, finansijske vrednosti 62.282.000,00 dinara. Najzastupljenija kultura u trgovanju bila je pšenica, čineći više od polovine ukupnog prometa.

Javno komunalno preduzeće ”Beogradske pijace” najavilo je da će naredni ”Karavan zimnice” biti održan 6. i 7. decembra, od 8 do 16 časova, na jednoj od najposećenijih gradskih pijaca — Kaleniću. Tokom dvodnevnog događaja, posetioci će moći da, uz redovnu ponudu svežeg voća i povrća, pronađu i širok izbor domaćih specijaliteta pripremljenih po tradicionalnim receptima. Na tezgama će se naći domaći proizvodi koji predstavljaju spoj lokalne tradicije, kvalitetnih sastojaka i zanatske izrade.

Skupština Srbije usvojila je Zakon o službenim kontrolama koji uvodi sveobuhvatan sistem nadzora nad proizvodnjom hrane, uključujući i strože kontrole hrane iz uvoza. Ključna novina je da se kontrole obavljaju bez prethodne najave. Usvojen je i Zakon o organskoj proizvodnji, kojim se formira Registar organskih proizvođača i uvodi obaveza prijavljivanja aktivnosti nadležnim organima. Sistem kontrole u organskom sektoru biće ojačan službenim kontrolama, strožim merama predostrožnosti i detaljnijim proverama.

Na Beogradskom sajmu od 4. do 7. decembra biće održan 19. Sajam etno hrane i pića, koji će okupiti više od 300 proizvođača tradicionalnih proizvoda. Na manifestaciji će nastupiti mali proizvođači iz cele Srbije, uz podršku PKS, lokalnih samouprava i Zadružnog saveza Srbije, kao i Ministarstva poljoprivrede i Grada Beograda kao pokrovitelja. Učestvovaće i proizvođači iz nedovoljno razvijenih opština, koje predstavlja kabinet ministra Novice Tončeva, dok međunarodni karakter obezbeđuju učesnici iz RS, BiH i Šri Lanke.

Razlika u očekivanjima prodajne i kupovne strane, i tokom ove nedelje, dovela je do smanjene aktivnosti na robno-berzanskom tržištu. Nedostatak usklađenosti u pogledu cenovnih nivoa, kvaliteta i pariteta isporuke predstavljao je ključni ograničavajući faktor za trgovanje. Ukupan obim prometa preko Produktne berze iznosio je 2.900 tona robe, finansijske vrednosti 76.496.500,00 dinara.

Vlada Srbije usvojila je izmene Uredbe o vanrednoj interventnoj meri podrške pravnim licima i preduzetnicima koji skladište malinu roda 2025., saopštilo je Ministarstvo poljoprivrede. Izmenom je rok za odobrenje kredita produžen do 31. decembra, čime se bankama omogućava da kredite odobre i korisnicima koji se zbog tržišnih poremećaja nalaze u finansijskim poteškoćama zaključno sa krajem godine. Ministarstvo navodi da se ovom izmenom izlazi u susret velikom interesovanju proizvođača i otkupljivača za ovu vrstu podrške.