Deo poljoprivrednih gazdinstava dobio je jednokratnu novčanu pomoć, drugi je u iščekivanju para koje država daje radi ublažavanja posledica nastalih usled pandemije KOVID-19. Država je za pomoć poljoprivredi obezbedila 2,6 milijarde dinara i donela dve uredbe.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Cene prehrambenih proizvoda na svetskom tržištu pale su treći mesec zaredom u aprilu, jer su ekonomski i logistički uticaji pandemije KOVID-19 za posledicu imali znato smanjenje tražnje za mnogim proizvodima, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO). FAO indeks cena hrane, koji prati mesečne promene korpe proizvoda koju čine šećer, mleko i mlečni proizvodi, meso, ulje i žitarice, iznosio je u aprilu prosečno 165,5 poena, što je pad od 3,4% u odnosu na mart i za tri procenta niže nego u aprilu 2019. godine.

Koordinator JKP Gradske pijace Dejan Jednak kaže da prodaja preko interneta ne predstavlja pretnju za preduzeće, kao i proizvođače koji ovde prodaju hranu. Naveo je da su svi sa radošću dočekali otvaranje pijaca i da su proizvođači zadovoljni kol centrom, koji su Gradske pijace oformile i gde su okupile 150 poljoprivrendih proizvođača, koji su mogli i želeli da dostavlaju svoje proizvode na kućnu adresu. - Proizvođači su zadovoljni, jer su imali u proseku više od 50 isporuka dnevno.

Setva jarih poljoprivrednih kultura u Vojvodini je završena, a u centralnom delu zemlje je na samom kraju. Dok se podaci o tome koliko je čega posejano zbrajaju, direktor ”Žita Srbije” Vukosav Saković kaže da ćemo ove godine imati, kako se i predviđalo, kukuruza na oko milion hektara, soje na 240.000 i suncokreta na 220.000. ”Precizne podatke o tome koliko je koja kultura površina zauzela imaćemo tek za mesec dana, ali se ne očekuju značajna odstupanja”, naveo je Saković.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Trgovinski lanci u Srbiji godinama otkupljuju proizvode iz plastenika domaćih proizvođača, a mnogi od njih u vanrednim uslovima traže načine sa Ministarstvom poljoprivrede i lokalnim vlastima da povećaju otkup domaćeg povrća. U Lidlovoj pijaci nalazi se povrće i voće od 35 domaćih dobavljača voća i povrća. Kako ocenjuju u kompaniji, uprkos pandemiji nema izazova u snabdevanju.

Vanredno stanje i ograničeno kretanje uticali su negativno na ratare koji ove dane lepog vremena moraju maksimalno da iskoriste i obave prolećnu setvu ratarskih kultura. Međutim, možda i veći problem od vanrednog stanja i epidemije, ratarima pravi suša. Vlage u zemljištu je malo, pa tome treba i setvu prilagoditi. Agrometeorolog Srđan Milakara kaže da u ravničarskim delovima Srbije, u Vojvodini i donjem Podunavlju, Posavini nije sjajna situacija što se tiče padavina, naročito u poslednjih 30 dana – pala je polovina od ukupne količine padavina za ovo doba godine.

Za samo tri dana klanice su preuzele oko 800 komada junadi, od 3.500 planiranih. Prva dva dana pojedine klanice su želele da uvedu kalo u obračun težine, pa je reagovalo udruženje Agroprofit i sprečilo ovaj potez. Slobodan Utvić i Petar Vujanović isporučili su junad prosečne težine od 700 kilograma, a za višak težine od očekivane njima je ova klanica putem otkupnog bloka isplatila razliku. Ova dva farmera praktično svoju junad su prodali po ceni od 1.600 evra do 1.700 evra po komadu.

Proizvođači malina i drugog jagodičastog voća negoduju zbog odluke Vlade Srbije da odloži pomoć države od 100 evra koja neće stići, kako je najavljeno 15. maja, a za prolećnu setvu potrebna su im velika ulaganja. Predsednik te asocijacije Dobrivoje Radović rekao je rekao da su oko 15.000 uzgajivača malina i kupina ljuti što su prinuđeni da zovu telefonom ili pišu elektronskim putem, a mnogi od njih nemaju kompjuter, niti su snalažljivi u upotrebi tih savremenih sredstava komunikacije.