Sve poljoprivredne parcele u Srbiji na kojima se zaista obavlja poljoprivredna proizvodnja, biće do 2023. godine evidentirane, a to će biti osnov za dobijanje državnih subvencija

Država poljoprivrednicima već odobrava podsticaje na osnovu površine zemljišta koju imaju u vlasništvu, odnosno zakupu, koja je upisana u katastru, a na kojoj poljoprivrednici imaju zasađene kulture.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Prema Odluci o dopunama Odluke o držanju domaćih životinja, gajenje pčela u “stacioniranom pčelinjaku” može se organizovati samo pod uslovom da je postavljen na udaljenosti koja mora biti najmanje 500 metara od proizvođačkih i prerađivačkih pogona koji prerađuju poljoprivredne proizvode, odnosno 100 metara od ostalih pogona.

Maline i višnje uveliko se beru u voćnjacima u Srbiji, prvi otkosi pšenice takođe su počeli, a prema prvim procenama gotovo sve zasejane kulture rodile su manje nego prošle godine

Na osnovu stanja useva krajem maja, u Republičkom zavodu za statistiku procenjuju da će rod pšenice ove sezone biti 2,4 miliona tona, što je za 18,1 odsto manje u odnosu prošlogodišnju proizvodnju. Osnovni razlog zbog kog će pšenice ove godine biti manje nego lane, kako kaže agroekonomski analitičar Žarko Galetin, jeste nedostatak kiše u martu i aprilu.

Kosidba na Rajcu, jedna od najpoznatijih i verovatno najposećenija smotra ove vrste na svetu, ove godine održava se od 12. do 14. jula. ”Kosidba” nije samo takmičenje, već i verni prikaz svih običaja vezanih za košenje livada, počev od okupljanja kosača, trubača, zdravičara, vodonoša, ručkonoša…

Vlada Srbije je odlučila da Republička direkcija za robne rezerve interventno otkupi do 25.500 tona merkantilne pšenice ovogodišnjeg roda po ceni od 20 dinara po kilogramu sa uračunatim PDV-om. Stručna javnost ne očekuje da ovaj aranžman podigne otkupnu cenu na tržištu. Konkurs je otvoren od srede 10. jula

Prvi kilogrami kupine sorte loh nes u valjevskom kraju otkupljuju se po ceni od 80 do 100 dinara. To je u odnosu na prošlu godinu pet puta viša cena, jer je tada iznosila od 20 do 35 dinara. Da li će ta cena ostati, zavisi od nekoliko faktora. ”Prvi su vremenske prilike u narednom periodu. Najavljeno nešto svežije vreme pogoduje kupini. Ukoliko ne dođe do ekstremnih temperatura do kraja meseca, ili nepogoda, kupina bi mogla da kopenzuje nedostatak i lošiji kvalitet maline”, smatra Jovan Milinković iz PSSS Valjevo i dodaje da su sve količine kupine izvezene.

Najvažnije iz protekle nedelje:

Svetske cene hrane su blago opale u junu zbog pojeftinjenja mlečnih proizvoda, čime je okončan njihov petomesečni uzastopni rast. To je saopštila Organizacija Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO). Organizacija UN-a je, takođe, zadržala na prošlomesečnom nivou svoju prognozu svetske proizvodnje žitarica za 2019. godinu, odnosno na 2,68 milijardi tona, što je za nekih 1,2 odsto više u odnosu na nivo proizvodnje iz 2018.

Veći broj voćara sa područja opštine Merošina odustao je od berbe višanja zbog otkupne cene od samo 30 din/kg. Stručni saradnik za poljoprivredu u opštini Merošina Hranislav Stojanović kaže da višnje beru samo oni koji imaju mašine za berbu i oni koji su u velikim dugovima. “Sa cenom od 30 dinara proizvođači nemaju od roda nikakvu zaradu, jer su troškovi berbe 20 din/kg, plus hrana i smeštaj za berače. Višnje beru oni koji su se zadužili za repromaterijal i za mehanizaciju, da malo smanje dugove“, tvrdi Stojanović.